Макрон жели Европу с више стратешке аутономије

Несумњиво су уши Истока и Запада јуче помно слушале обраћање француског председника Емануела Макрона из словачке престонице Братиславе, одакле је позвао на стратешко буђење Европе. Европска одбрамбена аутономија је његов сан, који, подстакнут ратом у Украјини, још одлучније жели да оствари. Да би се то десило, Макрон мора да спречи сталну ерозију европске стратешке стабилности, али и реши напетости у односима источног и западног крила Европе. Он жели да уједини континент, посебно у погледу безбедности. Обраћањем из Братиславе чини дипломатски притисак како би уверио земље централне и источне Европе да Француска разуме да је безбедносно окружење на континенту трајно промењено ратом у Украјини, којем се не назире крај.

Јуче је на глобалном безбедносном форуму „Глобсек” покушао да умири лидере који су под великим притиском и које брину планови Москве. Француска је генерално мишљења да су источноевропске и балтичке државе превише опседнуте руском претњом и да верују да је Париз наиван у вези с плановима Москве кад је о овом делу континента реч. Макрону је на форуму у Братислави обезбеђена централна улога и зато што га источне колеге неретко посматрају са скепсом, поготову у Пољској. Наметао се као неко ко Русију види као крајњи део европске безбедносне архитектуре и жели да ојача европску одбрамбену аутономију и то тако што би олабавио безбедносне везе Европе и Америке.

Стога се јуче потрудио да подвуче улогу Париза у заштити источног крила НАТО-а, потенцира солидарност у Европи, те укаже да треба да предводи напоре за јачање координације континента. У Братислави је закључио да је Владимир Путин пробудио НАТО инвазијом на Украјину.

„Имао сам оштре речи за НАТО 2019”, рекао је мислећи на став тада изнет у „Економисту” да је алијанса у стању коме. Макрон је пре три године рекао да смо сведоци мождане смрти западне одбрамбене алијансе, коју је сада, како рече, „Путин продрмао најгорим електрошоковима”.

С ратом у Украјини зависност Европе од САД мучи многе лидере који промишљају шта ће се десити променом у Белој кући. Ако би се Доналд Трамп вратио, америчка подршка могла би да ослаби. Аналитичари за „Национал њуз” истичу да ту опцију не треба олако одбацити и ако Бајден остане на власти.

Подсећа се и да је Француска уложила огроман напор да се окрене источној и централној Европи с јасним циљем – више стратешке аутономије. Стратешка аутономија је иначе израз који је Макрон често користио када би говорио о потреби Европе да постане самопоузданија у бројним областима. И пре рата је сматрао да је пут ка јачој Европи у продубљивању веза два њена крила. Из Јелисејске палате су уочи његовог говора истакли да Француска има близу 300 војника распоређених у Естонији и 1.250 у Румунији, док њихови авиони свакодневно надзиру небо над источном Европом.

Државна посета Словачкој послужила је и да искаже снажну војну подршку Украјини и суседним земљама. Тим поводом данас је на његовом дневном реду Молдавија. Тамо ће бити лидери из ЕУ и изван ње, на челу с британским премијером Ришијем Сунаком, одакле ће, истичу из Јелисејске палате, Макрон нагласити посвећеност победи Украјине. Он у Кишињеву окупља Европску политичку заједницу и лидере ЕУ, као и Турску, одакле ће се данас сигурно потрудити да „породичном” фотографијом званица искаже солидарност с два кандидата за пријем у ЕУ – Украјином и Молдавијом. Биће то јасна порука Русији.

Избор Молдавије за други самит Европске политичке заједнице није случајан. Реч је о подршци најсиромашнијој земљи у Европи, која је примила највише украјинских избеглица.