Makron želi Evropu s više strateške autonomije

Nesumnjivo su uši Istoka i Zapada juče pomno slušale obraćanje francuskog predsednika Emanuela Makrona iz slovačke prestonice Bratislave, odakle je pozvao na strateško buđenje Evrope. Evropska odbrambena autonomija je njegov san, koji, podstaknut ratom u Ukrajini, još odlučnije želi da ostvari. Da bi se to desilo, Makron mora da spreči stalnu eroziju evropske strateške stabilnosti, ali i reši napetosti u odnosima istočnog i zapadnog krila Evrope. On želi da ujedini kontinent, posebno u pogledu bezbednosti. Obraćanjem iz Bratislave čini diplomatski pritisak kako bi uverio zemlje centralne i istočne Evrope da Francuska razume da je bezbednosno okruženje na kontinentu trajno promenjeno ratom u Ukrajini, kojem se ne nazire kraj.

Juče je na globalnom bezbednosnom forumu „Globsek” pokušao da umiri lidere koji su pod velikim pritiskom i koje brinu planovi Moskve. Francuska je generalno mišljenja da su istočnoevropske i baltičke države previše opsednute ruskom pretnjom i da veruju da je Pariz naivan u vezi s planovima Moskve kad je o ovom delu kontinenta reč. Makronu je na forumu u Bratislavi obezbeđena centralna uloga i zato što ga istočne kolege neretko posmatraju sa skepsom, pogotovu u Poljskoj. Nametao se kao neko ko Rusiju vidi kao krajnji deo evropske bezbednosne arhitekture i želi da ojača evropsku odbrambenu autonomiju i to tako što bi olabavio bezbednosne veze Evrope i Amerike.

Stoga se juče potrudio da podvuče ulogu Pariza u zaštiti istočnog krila NATO-a, potencira solidarnost u Evropi, te ukaže da treba da predvodi napore za jačanje koordinacije kontinenta. U Bratislavi je zaključio da je Vladimir Putin probudio NATO invazijom na Ukrajinu.

„Imao sam oštre reči za NATO 2019”, rekao je misleći na stav tada iznet u „Ekonomistu” da je alijansa u stanju kome. Makron je pre tri godine rekao da smo svedoci moždane smrti zapadne odbrambene alijanse, koju je sada, kako reče, „Putin prodrmao najgorim elektrošokovima”.

S ratom u Ukrajini zavisnost Evrope od SAD muči mnoge lidere koji promišljaju šta će se desiti promenom u Beloj kući. Ako bi se Donald Tramp vratio, američka podrška mogla bi da oslabi. Analitičari za „Nacional njuz” ističu da tu opciju ne treba olako odbaciti i ako Bajden ostane na vlasti.

Podseća se i da je Francuska uložila ogroman napor da se okrene istočnoj i centralnoj Evropi s jasnim ciljem – više strateške autonomije. Strateška autonomija je inače izraz koji je Makron često koristio kada bi govorio o potrebi Evrope da postane samopouzdanija u brojnim oblastima. I pre rata je smatrao da je put ka jačoj Evropi u produbljivanju veza dva njena krila. Iz Jelisejske palate su uoči njegovog govora istakli da Francuska ima blizu 300 vojnika raspoređenih u Estoniji i 1.250 u Rumuniji, dok njihovi avioni svakodnevno nadziru nebo nad istočnom Evropom.

Državna poseta Slovačkoj poslužila je i da iskaže snažnu vojnu podršku Ukrajini i susednim zemljama. Tim povodom danas je na njegovom dnevnom redu Moldavija. Tamo će biti lideri iz EU i izvan nje, na čelu s britanskim premijerom Rišijem Sunakom, odakle će, ističu iz Jelisejske palate, Makron naglasiti posvećenost pobedi Ukrajine. On u Kišinjevu okuplja Evropsku političku zajednicu i lidere EU, kao i Tursku, odakle će se danas sigurno potruditi da „porodičnom” fotografijom zvanica iskaže solidarnost s dva kandidata za prijem u EU – Ukrajinom i Moldavijom. Biće to jasna poruka Rusiji.

Izbor Moldavije za drugi samit Evropske političke zajednice nije slučajan. Reč je o podršci najsiromašnijoj zemlji u Evropi, koja je primila najviše ukrajinskih izbeglica.