Богдановић: Навијам за старијег Николу

Богдан Богдановић је корачао ка ОШ „20. октобар” ненамерно подсећајући на сцену од пре 49 година, када је Мухамед Али стигао у Киншасу, а око њега се окупили млади и стари из Заира узвикујући „Али бомаје”. Овога пута, били су само најмлађи који су узвикивали „МВП, МВП” прилепљени уз ноге једног од најпопуларнијих српских кошаркаша.

Други налет одушевљења погодио га је чим је крочио у свечану салу новобеоградске школе. Тада је, додуше, био припремљен, јер је исто тако био дочекан и Владе Дивац.

Кошарка је и те како жива у Србији, а то је потврђено на прослави стогодишњице од тренутка када је прва „баскетара” стигла у престоницу. Прослави под називом „Малим корацима до великих звезда” организованој од Фондације Дивац заједно са амбасадом САД у Београду.

Дан раније, исто је приређено у Новом Саду, у ОШ „Вук Караџић”, где је са ђацима разговарао и Жељко Ребрача. Сада је Богдан у родном граду имао шта да каже у једној од „најкошаркашкијих” школа.

– Хвала деци која су нас дочекали осмесима и аплаузима – почео је причу Богдановић, а потом се окренуо најактуелнијој теми: ноћашњем финалу између Денвера и Мајамија, односно Николе Јокића и Николе Јовића.

– Ја навијам за старијег Николу, ипак смо пријатељи, играмо у репрезентацији заједно. Доста је искуснији. Свакако желимо све најбоље и млађем. Барем ћемо сигурно имати једног представника Србије са титулом, што је изузетно значајно. Навијамо за Денвер!

Богданова НБА сезона у дресу Атланте завршила се у првој рунди плеј-офа. Следећа званична утакмица коју ће овај мајстор, ако буде среће, одиграти биће у дресу са државним грбом. Овог лета, на Светском првенству у Манили. Тамо где долази Лука Дончић, вероватно Јанис Адетокунбо, Денис Шрудер...

– Долазимо и ми – испалио је Богдановић као из топа. –  Само да будемо здрави, да будемо ту. Нешто најлепше је када се окупи круг пријатеља са којима сте одрастали, надметали се у млађим данима. Путујете по свету играјући за клубове, а онда се окупите и то буде као лепа вечера, са фамилијарном атмосфером. Играње за репрезентацију је нешто специјално, другачије од сваког наступа за било који клуб – поручио је Богдан док су га слушала деца чији је узор.

На ред су дошла питања клинаца који су окупирали свечану салу тискајући се само да виде боље асове који су били на бини. Прво: планови након Атланте?

– Тешко питање – насмејао се Богдан. – Немам планове, трудим се да будем тамо где су сада двојица Никола, да у ово време следеће године не будем овде, већ да ме и даље гледате на телевизији и навијате за мене. У Атланти сам још две сезоне.

Превише је то времена за неке од нестрпљивијих у публици, испоставиће се. Први пут – када ће се Богдан вратити у Партизан?

– Знам да сам обећао, трудићу се да останем што здравији како бих могао да се вратим како треба. Није поента само се вратити, а да не могу ни да се померим.

У ком клубу би играо ако би се вратио у Европу – покушај други:

– Ви сте баш упорни... Волео бих да то буде Партизан – рекао је Богдан и изазвао салву одушевљења, иако је било и оних који су покушавали да покажу да су другачије навијачки опредељени.

Мало се стишало са страстима... Омиљени тренер и зашто?

– Виктор Савић у Звездари – није имао дилему Богдан. – Почео сам да играм фудбал, као и сви клинци у том крају. На први тренинг сам дошао са фудбалском лоптом, то ми је био поклон за рођендан. Тата ме је наговорио да се не прљам, да је кошарка господски спорт. Сећања која остају су само лепа.

Богдан је поновио да му је идол Коби Брајант. Не да му је „био”, већ да је и даље.

– Његова силуета, карактер, менталитет, начин на који је играо и како се понашао ван терена, то је пример који сањате. Прво научите основе, кошарку, а онда почнете да се занимате и чиме се неко бави ван терена, каква му је породица... Коби ми је био, и дан-данас је, идол.

Није Богдан имао срећу да се судари са Брајантом на НБА паркетима, али јесте са неким другим асовима. Који је био најтежи противник?

– Кевин Дурент.

Деца као деца, полако се упознају и са тремом као препреком.

– Имао сам и ја на првих неколико утакмица. Али то се разбија у млађим данима, када се играју нека јуниорска финала.

У НБА није имао превелике проблеме.

– Имао сам олакшавајућу околност што су неки као Дивац крчили пут за нас млађе. Мени је додатно лакше било јер је Владе био генерални менаџер Сакрамента, обраћао сам се њему за сва питања и савете које сам, колико-толико, слушао – рекао је Богдан поделивши савете које ће, што је могуће више, послушати.

Дуге јунске историјске ноћи

Никола Јокић није ништа рекао од последњег обраћања медијима. Причаће на терену у ноћашњем НБА финалу између Денвера и Мајамија.

Није причао ни Никола Јовић јер, ипак, он је руки. Али имаће о чему да прича годинама. Имаћемо и сви ми.

Првог дана јуна у САД креће велико финале о које ће се пратити у целом кошаркашком свету, али са посебном страшћу у Србији. Двојица представника наше земље, од којих је један двоструки МВП и најбољи кошаркаш планете, појуриће НБА титулу. Прве две утакмице се играју у Колораду, где је Денвер фаворит, као и у целој овој серији. Али, у питању је финале, аутсајдери не постоје.

Више од тога, за сада, не морамо ни да најављујемо. Ем што ви све већ знате, ем што ће већ после првог, ноћашњег окршаја, бити прилике за нове анализе, претпоставке, дивљења...