Bogdanović: Navijam za starijeg Nikolu

Bogdan Bogdanović je koračao ka OŠ „20. oktobar” nenamerno podsećajući na scenu od pre 49 godina, kada je Muhamed Ali stigao u Kinšasu, a oko njega se okupili mladi i stari iz Zaira uzvikujući „Ali bomaje”. Ovoga puta, bili su samo najmlađi koji su uzvikivali „MVP, MVP” prilepljeni uz noge jednog od najpopularnijih srpskih košarkaša.

Drugi nalet oduševljenja pogodio ga je čim je kročio u svečanu salu novobeogradske škole. Tada je, doduše, bio pripremljen, jer je isto tako bio dočekan i Vlade Divac.

Košarka je i te kako živa u Srbiji, a to je potvrđeno na proslavi stogodišnjice od trenutka kada je prva „basketara” stigla u prestonicu. Proslavi pod nazivom „Malim koracima do velikih zvezda” organizovanoj od Fondacije Divac zajedno sa ambasadom SAD u Beogradu.

Dan ranije, isto je priređeno u Novom Sadu, u OŠ „Vuk Karadžić”, gde je sa đacima razgovarao i Željko Rebrača. Sada je Bogdan u rodnom gradu imao šta da kaže u jednoj od „najkošarkaškijih” škola.

– Hvala deci koja su nas dočekali osmesima i aplauzima – počeo je priču Bogdanović, a potom se okrenuo najaktuelnijoj temi: noćašnjem finalu između Denvera i Majamija, odnosno Nikole Jokića i Nikole Jovića.

– Ja navijam za starijeg Nikolu, ipak smo prijatelji, igramo u reprezentaciji zajedno. Dosta je iskusniji. Svakako želimo sve najbolje i mlađem. Barem ćemo sigurno imati jednog predstavnika Srbije sa titulom, što je izuzetno značajno. Navijamo za Denver!

Bogdanova NBA sezona u dresu Atlante završila se u prvoj rundi plej-ofa. Sledeća zvanična utakmica koju će ovaj majstor, ako bude sreće, odigrati biće u dresu sa državnim grbom. Ovog leta, na Svetskom prvenstvu u Manili. Tamo gde dolazi Luka Dončić, verovatno Janis Adetokunbo, Denis Šruder...

– Dolazimo i mi – ispalio je Bogdanović kao iz topa. –  Samo da budemo zdravi, da budemo tu. Nešto najlepše je kada se okupi krug prijatelja sa kojima ste odrastali, nadmetali se u mlađim danima. Putujete po svetu igrajući za klubove, a onda se okupite i to bude kao lepa večera, sa familijarnom atmosferom. Igranje za reprezentaciju je nešto specijalno, drugačije od svakog nastupa za bilo koji klub – poručio je Bogdan dok su ga slušala deca čiji je uzor.

Na red su došla pitanja klinaca koji su okupirali svečanu salu tiskajući se samo da vide bolje asove koji su bili na bini. Prvo: planovi nakon Atlante?

– Teško pitanje – nasmejao se Bogdan. – Nemam planove, trudim se da budem tamo gde su sada dvojica Nikola, da u ovo vreme sledeće godine ne budem ovde, već da me i dalje gledate na televiziji i navijate za mene. U Atlanti sam još dve sezone.

Previše je to vremena za neke od nestrpljivijih u publici, ispostaviće se. Prvi put – kada će se Bogdan vratiti u Partizan?

– Znam da sam obećao, trudiću se da ostanem što zdraviji kako bih mogao da se vratim kako treba. Nije poenta samo se vratiti, a da ne mogu ni da se pomerim.

U kom klubu bi igrao ako bi se vratio u Evropu – pokušaj drugi:

– Vi ste baš uporni... Voleo bih da to bude Partizan – rekao je Bogdan i izazvao salvu oduševljenja, iako je bilo i onih koji su pokušavali da pokažu da su drugačije navijački opredeljeni.

Malo se stišalo sa strastima... Omiljeni trener i zašto?

– Viktor Savić u Zvezdari – nije imao dilemu Bogdan. – Počeo sam da igram fudbal, kao i svi klinci u tom kraju. Na prvi trening sam došao sa fudbalskom loptom, to mi je bio poklon za rođendan. Tata me je nagovorio da se ne prljam, da je košarka gospodski sport. Sećanja koja ostaju su samo lepa.

Bogdan je ponovio da mu je idol Kobi Brajant. Ne da mu je „bio”, već da je i dalje.

– Njegova silueta, karakter, mentalitet, način na koji je igrao i kako se ponašao van terena, to je primer koji sanjate. Prvo naučite osnove, košarku, a onda počnete da se zanimate i čime se neko bavi van terena, kakva mu je porodica... Kobi mi je bio, i dan-danas je, idol.

Nije Bogdan imao sreću da se sudari sa Brajantom na NBA parketima, ali jeste sa nekim drugim asovima. Koji je bio najteži protivnik?

– Kevin Durent.

Deca kao deca, polako se upoznaju i sa tremom kao preprekom.

– Imao sam i ja na prvih nekoliko utakmica. Ali to se razbija u mlađim danima, kada se igraju neka juniorska finala.

U NBA nije imao prevelike probleme.

– Imao sam olakšavajuću okolnost što su neki kao Divac krčili put za nas mlađe. Meni je dodatno lakše bilo jer je Vlade bio generalni menadžer Sakramenta, obraćao sam se njemu za sva pitanja i savete koje sam, koliko-toliko, slušao – rekao je Bogdan podelivši savete koje će, što je moguće više, poslušati.

Duge junske istorijske noći

Nikola Jokić nije ništa rekao od poslednjeg obraćanja medijima. Pričaće na terenu u noćašnjem NBA finalu između Denvera i Majamija.

Nije pričao ni Nikola Jović jer, ipak, on je ruki. Ali imaće o čemu da priča godinama. Imaćemo i svi mi.

Prvog dana juna u SAD kreće veliko finale o koje će se pratiti u celom košarkaškom svetu, ali sa posebnom strašću u Srbiji. Dvojica predstavnika naše zemlje, od kojih je jedan dvostruki MVP i najbolji košarkaš planete, pojuriće NBA titulu. Prve dve utakmice se igraju u Koloradu, gde je Denver favorit, kao i u celoj ovoj seriji. Ali, u pitanju je finale, autsajderi ne postoje.

Više od toga, za sada, ne moramo ni da najavljujemo. Em što vi sve već znate, em što će već posle prvog, noćašnjeg okršaja, biti prilike za nove analize, pretpostavke, divljenja...