Запошљавање избеглица кључно за њихову интеграцију

Избеглице и тражиоци азила у Србији најчешће долазе из Украјине, Либије, Сирије, Авганистана, Ирана и Kубе и, између осталих, имају и право на образовање и запослење. Знајући да је запошљавање избеглих лица неопходно за дугорочну и успешну интеграцију, Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) у Србији и ИKЕА Србија покренули су мрежу „За избеглице” која окупља представнике приватног сектора са циљем пружања подршке интеграцији избеглица и побољшању њихових животних услова у Србији, а чланство у мрежи потписало је осам компанија и пословних асоцијација. Међу њима су неки од највећих послодаваца у Србији и кључни актери у малопродајној, туристичко-угоститељској и другим индустријама, као и секторима који пружају услуге изградње капацитета и бизнис консалтинга.

„Људи који су били приморани да напусте своје земље и који живот из почетка почињу у Србији заслужују подршку читавог друштва. Приватни сектор може да пружи важан допринос изградњи бољих живота избеглица, али и избеглице могу да подрже приватни сектор – својим вештинама, талентима, разноврсним знањима и искуствима. Уверени смо да учешће у мрежи коју покрећемо може помоћи не само избеглицама, већ и компанијама чланицама да додатно унапреде пословање, посвећеност локалним заједницама, диверзитету и инклузији, као и остварењу циљева одрживог развоја. Неизмерно смо захвални партнерима из компаније ИKЕА Србија, као и представницима приватног сектора који су постали први чланови мреже. Позивамо све друштвено одговорне привредне актере да се придруже нашој иницијативи и буду ту за избеглице, једну од најрањивих група у друштву”, истакао је Суфијан Ађали, шеф Представништва УНХЦР-а у Србији.

Чланице мреже имају могућност да избеглице подрже на један или више начина –  запошљавањем и стажирањем, едукацијама, донацијама производа, пружањем стручне подршке, јавним комуникацијама, као и подршком пројектима који помажу присилно расељенима

Према подацима УНХЦР-а, у Србији, као најхитније потребе избеглице и тражиоци азила у нашој земљи наводе достојанствено запослење, лекарске услуге,  као и адекватнији или повољнији смештај. Мали број њих каже да им је најхитнија одећа, храна, банкарске услуге и  опрема за покретање посла и пасош. Више од трећине испитаника је навело да им је квалитет живота побољшан у протеклих годину дана, док је нешто више од половине навело да је остао исти.