Француска жели да уједини „стару” и „нову” Европу

Емануел Макрон у Братислави је прво признао земљама источне Европе да је требало да им посвети више пажње када су упозоравале на ратоборну Русију, а потом је из Молдавије, на самом прагу Украјине, окупљањем лидера на самиту Европске политичке заједнице послао симболичну поруку јединства. Француски председник дводневном туром, од Словачке до Молдавије, покушава да уједини континент (без Белорусије и Русије), поготову у безбедносном смислу, позивањем на стратешко буђење Европе. Заједничка „породична фотографија” са самита педесетак лидера из ЕУ и изван ње, из замка Мими, удаљеног непуних сат времена вожње од отцепљене молдавске регије коју подржава Кремљ, и не тако далеко од украјинског ратишта – заправо је разгледница за Путина. Својеврсна је порука Путину, али и показатељ неопходности да се премосте напетости као продукт неслоге европских актера у многим питањима.

Не би требало да постоји подела између „старе” и „нове” Европе, каже Емануел Макрон алудирајући на актуелна питања, као што је однос према Русији. Али постоји. Стога се на самит у Молдавији гледа као на прилику да европске државе – било да су чланице блока, кандидати за чланство попут Украјине, или Велика Британија која је напустила ЕУ – удруженим снагама раде на решавању регионалних криза.

Окупљање у чувеном замку послужило је и за исказивање снажне подршке Украјини и суседним земљама, те Молдавија није случајно била место другог самита Макроновог чеда – Европске политичке заједнице (ЕПС). Симболично је и то да је педесетак лидера и високих званичника ЕУ и ЕПС-а на самиту штитила привремена противваздухопловна одбрана која је удружила британске, француске и румунске војнике. Уз Макрона, немачког канцелара Олафа Шолца, британског премијера Ришија Сунака, у Молдавији су били и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, шеф спољне политике ЕУ Ђузеп Борељ, мађарски премијер Виктор Орбан, први људи Европског савета, Европске комисије и Европског парламента и челници држава нашег региона.

У земљи домаћину, која није део блока, ово је био највећи политички догађај у историји. Пут од престонице Кишињева до замка био је украшен заставама Молдавије и ЕУ. Догађај је пратило бар 600 медијских екипа из целог света. Ипак, осим чињеничног стања да је Молдавија у Европи, уосталом као и Украјина, међу чланицама уније, а ни изван ње, нема слоге око начина и степена подршке овим земљама кад је реч о интеграцији у фамилију (ЕУ) и НАТО.

У том контексту се Володимир Зеленски појавио на самиту да каже да су потребне „јасне позитивне одлуке” о приступању Украјине ЕУ и алијанси. Подвукао је да су поделе међу чланицама НАТО-а изашле на видело и у вези с овим питањем. Позивајући се управо на јединство промовисано у Братислави, а потом у замку на граници с Украјином, Зеленски је затражио јасне гаранције ка овом путу. Док је он по ко зна који пут поновио реченицу да је Кијев спреман и за унију и за алијансу, немачка министарка спољних послова Аналена Бербок поручила је из Осла да врата НАТО-а јесу отворена за све нове чланице, али да се алијанси не може приступити док је држава усред рата.

Приступни процеси земаља кандидата за ЕУ нису били тема самита ЕПС-а, нити ће то икад бити. Овај неформални дипломатски форум, настао на Макроновој иницијативи, има за циљ промовисање дијалога и сарадње у вези с питањима од заједничког интереса, јачања безбедности, стабилности на континенту зарад заједничког деловања и боље повезаности у Европи. Ово је други састанак (први је био у Прагу), а у јавности је и даље актуелна тема да ли је ЕПС заправо алтернатива чланству ЕУ – утешна награда државама заглављеним у бриселском предворју.