Може ли Србија да покуша да обори пресуду Станишићу и Симатовићу

Јовица Станишић и Франко Симатовић први су званичници Србије које је хашки суд осудио за злочине у БиХ и Хрватској. Прекјучерашња пресуда, којом им је суд утврдио кривицу за удружени злочиначки подухват (УЗП) могла би да буде основ за тужбе за накнаду штете против наше земље и да проузрокује озбиљне последице. Зато држава Србија сада мора да помогне бранилачком тиму да свим правним средствима покуша да ову одлуку измени у ванредној правној процедури.

„Ово је пресуда против Србије и може да има консеквенце. Требало би да је прочитамо, али из овога што је саопштено а односи се на УЗП, јасно је да је у ствари читава држава у проблему. Они не тврде да су било шта починили, кажу да нису били инволвирани у планирање и извршавање злочина, није утврђено да су имали директну контролу над починиоцима када су злочини извршени, али судско веће је нашло да су распоређивањем групе пружали асистенцију што је имало утицај на кривична дела у БиХ и Хрватској”, наводи адвокат Бранко Лукић, бранилац Ратка Младића у разговору за „Политику”.

Он пореди ову правну ситуацију са одговорношћу фудбалског тренера који је обучавао младог фудбалера, а касније постао одговоран ако он неком другом играчу на утакмици сломи ногу.

„То је неприхватљив вид одговорности у кривичном праву, али чим имате српску личну карту ви сте криви. Ванредни правни лек захтева толико висок праг проверљивости да морате да доставите доказе да сви претходни не могу да се прихвате, што је веома тешко. Према мом мишљењу проблем је што је Станишић ангажовао британске адвокате који су у уводној речи прихватили УЗП, али не и да је Станишић део тога. Сви српски адвокати су се у Хагу борили свом снагом доказујући да нема удруженог злочиначког подухвата, а британски адвокати су отворили врата тим неразумним приступом”, додаје Лукић.

Вејн Џордаш има невладину организацију, супруга му је Украјинка, а саветује украјинску владу од пре 2014. радећи за британску службу, наводи адвокат Лукић. Џордаш је укључен у прогон свега антизападног.

„Познато је да је Станишић везао своју судбину за САД и Енглеску, а они кад вас потроше немају милости. Он им више не треба, али треба им притисак на Србију”, закључује наш саговорник.

Адвокат Вејн Џордаш, бранилац Јовице Станишића, оценио је да је очигледно незаконита правоснажна пресуда којом је суд у Хагу осудио његовог клијента на 15 година затвора као члана удруженог злочиначког подухвата прогона несрба из Хрватске и БиХ, 1992–1995. „Судити човеку 20 година и онда га осудити на овој очигледно незаконитој основи није само трагедија за Станишића, него и за наслеђе трибунала и за легитимност међународне правде”, изјавио је Џордаш за Бету.

После пресуде Међународног резидуалног механизма за кривичне судове, наследника Хашког трибунала, Џордаш је навео да Станишић није осуђен по принципу индивидуалне одговорности, већ по колективној одговорности за оно што су други српски лидери учинили или намеравали да ураде.

Суд их је осудио за прогон, убиства, депортацију и присилно премештање у Бијељини, Добоју, Босанском Шамцу, Зворнику, Санском Мосту, Трнову и у Даљу, 1992–1995.

Тиме је поништена првостепена пресуда из јуна 2021. којом је било утврђено да Станишић и Симатовић нису били у злочиначком удружењу иако су знали за његово постојање.

Главни тужилац Серж Брамерц прецизирао је да су протагонисти тог злочиначког подухвата, заједно са Станишићем и Симатовићем, били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић и вође Срба из Хрватске и БиХ, као и Жељко Ражнатовић Аркан.

Џордаш је нагласио да је жалбено веће трибунала починило грешку проглашавајући Станишића чланом злочиначког удружења зато што не разуме основе права о удруженом злочиначком подухвату. Ти правни прописи захтевају да осуђена особа значајно допринесе злочинима који су део криминалног плана.

„То је од кључне важности за правичну процену злочиначке намере. Уместо да процени Станишићев допринос, за који је првостепено веће утврдило не само да није значајан, већ да је, у ствари, и непостојећи, жалбено веће му је непрописно приписало допринос других српских званичника”, казао је адвокат Џордаш.

Остављајући по страни одсуство образложења за овај неуобичајен налаз, то није индивидуална одговорност, већ колективна за оно што су други српски званичници урадили и намеравали да ураде, закључио је Џордаш.

Пуштање после две трећине издржане казне више не постоји

Као одслужени део казне, суд је Станишићу признао 7,2 године, а Симатовићу 8,3 године. Када одслуже две трећине казне, односно 10 година, они ће моћи да затраже од суда превремено ослобађање. Проблем је и то што у издржавањима казни хашког суда више нема аутоматизма да се након две трећине осуђени пуштају на слободу. Сада Хаг захтева да признају то за шта су били оптужени, чак иако нису признали на суђењу.

Сарајево поздравља пресуду

Политичари и странке са седиштем у Сарајеву поздравили су пресуду Међународног механизма за кривичне судове у Хагу некадашњим челним људима Ресора државне безбедности Србије.

Члан Председништва БиХ Жељко Комшић оценио је да је та пресуда правна осуда пројекта велике Србије, али и актуелног пројекта српског света. Навео је да су иза оба пројекта биле обавештајне и политичке структуре Србије.

Додао је да између те две структуре не постоји никакав дисконтинуитет и да то треба узети у обзир када се разматра садашња политичка ситуација на западном Балкану, где мир очито виси о концу, а понајвише га угрожавају они који тако често говоре о потреби очувања мира.

Представници Странке демократске акције (СДА) навели су да је пресуда показатељ агресије коју је Србија извршила на Босну и Херцеговину.

Додик: Нема Србина кога Хаг неће осудити

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да не постоји Србин кога Међународни механизам за кривичне судове у Хагу неће осудити за ратне злочине. Оценио је да хашким пресудама није успостављено помирење на овим просторима, као и да они који су чинили злочине над Србима нису кажњени. Додик је казао да та пресуда апсолутно показује да је дужина трајања изречене казне идентична чињеници да нису имали доказа и да су тражили временски простор да би 15 година казне било исто као њихов боравак у Хагу. Према његовим речима, суд у Хагу одише силом, ароганцијом и неправдом.