Сваки становник ЕУ годишње баци око 11 килограма одеће

Производња одеће се у последње две деценије удвостручила, док се трајност производа скратила за трећину. Годишње сваки становник Европске уније баци 11 килограма одеће, док се одевни предмети носе у просеку седам до осам пута. ЕУ због овакве ситуације покреће низ пројеката који би требало да доведу до смањења потрошње.

Јуче је Европски парламент изгласао стратегију за одрживе текстилне производе у којој се чак најављује и увођење дигиталног документа који би требало да носи све податке о производу, на пример, где је и када направљен, од којих материјала и да ли може да се рециклира.

Биљана Борзан, представница Одбора за заштиту потрошача, изјавила је да је у овој стратегији упућен позив, односно забрана спаљивања непродате или враћене текстилне робе у ЕУ.

– До сада су велике количине вишка и залихе које се не могу продати, као и враћени производи, доводили до уништавања потпуно употребљивих текстилних производа. Тренутно се, у оквиру нових правила о еко-дизајну, преговара и о забрани уништавања непродате одеће. Брендови који се доводе у везу с таквом праксом су „H&M”, „Зара” и „Амазон” због великог раста онлајн трговине, али и луксузни брендови попут „Барберија” који покушавају да задрже високе цене својих производа. Према неким проценама само у Немачкој се годишње уништи непродате робе у вредности од седам милијарди евра”, рекла је Борзанова.

Модна индустрија данас, како су навели, функционише као „фаст фуд”, а претпоставља се да до 35 одсто глобалне микропластике испуштене у океане потиче из синтетичких текстилних производа. Између 200.000 и 500.000 тона сваке године уђе у морску средину глобално. Познато је да је један од највећих загађивача планете гардероба, јер је све јефтинија, направљена материјала који се тешко рециклирају.

Ни у Србији не постоје прописи који би довели до одговорнијег понашања. Подаци показују да тек 16 одсто грађана у нашој земљи одећу поклања у добротворне сврхе, исто толико је чува у ормарима, а сваки други је даје пријатељима или познаницима. Проблем је што 85 процената укупне одеће заврши на депонији. Иако текстил може поново да се употребљава, код нас не постоји организована рециклажа овог отпада.

Према подацима Центра за унапређење животне средине, у Србији један становник годишње купи 12 килограма одеће, што је око осамдесет хиљада тона гардеробе укупно у току године. Не постоје поуздани подаци колико тих производа на крају заврши на депонији, али се зна да у нашој земљи има неколико фирми које се баве рециклажом текстила од којих само једна прихвата робу од грађана и то углавном памучну. У индустрији текстила и одеће, која запошљава 1,5 милиона радника широм ЕУ, доминирају мала и средња предузећа. Чак 60 одсто одеће у ЕУ се не производи у земљама чланицама. Коришћена одећа се у мањем проценту извози, а највећи део завршава на депонијама или у спалионицама. Глобално, мање од један одсто произведеног текстила се рециклира у нови текстил.