Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Tест крви могао би да убрза откривање 50 врста рака

Tест крви могао би да убрза откривање 50 врста рака
(EPA-EFE/CHAMILA KARUNARATHNE)

ОКСФОРД - Једноставан тест крви могао би да убрза дијагностику око 50 врсти рака, сугерише нова студија.

Резултати испитивања британске Националне здравствене службе, објављени на највећој светској конференцији о раку у САД, показују да „Галери” тест крви има потенцијал да уочи или искључи рак код људи са симптомима.

Тест открива ситне фрагменте ДНК тумора у крвотоку, упозорава лекаре да ли је откривен сигнал рака и предвиђа где је у телу тај сигнал можда настао.

Осим уочавања присуства карцинома, „Галери” тест може да идентификује чврсте туморе у ткивима попут дојке, јетре, плућа и дебелог црева, али је, такође, уочио и рак крви, као и рак јајника и панкреаса, који се обично откривају у касној фази и имају малу стопу преживљавања.

Стручњаци су поздравили налазе испитивања, али су рекли да ће бити потребно више истраживања пре него што тест, који је направила калифорнијска компанија Граил, буде уведен у здравствене системе.

У студији „Симплифај”, коју је спроводио Универзитет у Оксфорду, била је укључена 5.461 особа у Енглеској и Велсу, коју је њихов лекар опште праксе упутио у болницу под сумњом на рак. Резултати студије су представљени на годишњем састанку Америчког друштва за клиничку онкологију у Чикагу.

Тест „Галери” је тачно открио две трећине карцинома из студије. У 85 одсто тих позитивних случајева, такође, био је у стању да одреди првобитно место рака. Био је тачнији код старијих пацијената и оних са узнапредовалим карциномом, стоји у резултатима испитивања.

„Тест има потенцијал да идентификује тумор код људи који иду код свог лекара опште праксе и који тренутно нису упућени да хитно истраже рак, којима је потребно тестирање”, каже Марк Мидлтон, професор експерименталне онколошке медицине на Оксфорду, који је водио испитивање, и додаје да би тест, вероватно, могао да убрза дијагнозу тамо „где није сигурно који пут брзе дијагностике је прави”, као и да смањи укупан броја тестова потребних за дијагнозу карцинома.

Лоренс Јанг, професор молекуларне онкологије на Универзитету у Ворвику, позвао је на опрез, али је додао: „Ово је важна студија која показује да се приближавамо ери када би тестирање крви на рак, заједно са другим тестовима симптоматских пацијената, могло да утиче на рану дијагнозу и значајно побољша клинички исход”.

Др Ричард Ли, са Института за истраживање рака у Лондону, рекао је да би тестирање пацијената са симптомима који потенцијално указују на рак, могло помоћи да се омогући брже дијагностичко тестирање код оних за које се сматра да су под високим ризиком.

„Ово би могло да доведе до раније дијагнозе рака или бржег негативног резултата за оне без рака”, додао је он.

Професор Николас Тарнер, такође са Института за истраживање рака, истакао је да је студија пружила драгоцене податке који повећавају доказе да би течне биопсије крви могле да се користе за брже дијагностиковање рака код пацијената са симптомима.

„Могло би бити корисно у будућности, да се пацијенти брзо упућују у клинике за хитни пријем, посебно код људи код којих су налази са снимања неодређени, рекао је Тарнер.

„Налази из студије сугеришу да би овај тест могао да се користи као подршка лекарима опште праксе да дају клиничке процене, али је потребно много више истраживања у већем бројиу испитивању да би видели да ли би то могло да побољша процену лекара опште праксе и на крају - исходе лечења пацијената”, каже др Дејвид Кросби, шеф истраживања за превенцију и рано откривање рака у Великој Британији.

Британска Национална здравствена служба је, такође, користила „Галери” тест на хиљадама људи без симптома, да би се видело да ли тест може да открије скривени рак. Резултати се очекују касније ове године. Ако буде успешан, планира се примена теста на око милион људи, преноси Танјуг.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.