Ретроградни процеси неће донети ништа добро

Почетак приступних преговора с ЕУ очекивали смо целих 17 година. Просперитет грађана зависи од извршења обавеза државе, што укључује и уставне измене, јер је то корак за будућност државе. Лицемерно је да се само декларативно каже да хоћемо у ЕУ, а да не поднесемо политичку одговорност, рекао је у интервјуу за „Политику” Оливер Спасовски, министар унутрашњих послова Републике Северне Македоније.

Северна Македонија суочава се с новим условљавањем ЕУ, мора поново да промени Устав како би у њега унела бугарски народ као конститутивни елемент, чему се многи оштро противе. Где видите решење?

Сматрам да у овом периоду морамо да предузмемо све напоре да парламентарним дијалогом успемо да дођемо до консензуса за промену Устава. Опозиција мора да се аклиматизује на европско поднебље и да се прилагоди европским условима, да се ангажује и да самокритично преиспитује своје поступке. Није схватљива политичка неукост којом се гура некакав архаични модел, а поврх свега опозиција показује неодлучност и недостатак визије. Иако је уношење Бугара у Устав РСМ трн у оку, ја то видим као додатну вредност за нас – да коначно затрпамо дугогодишњу тезу да смо један народ с њима.

Премијер Ковачевски вратио се из посете САД охрабрен подршком америчке администрације, али су Блинкен и Ескобар нагласили да ће се посветити борби против корупције и јачању владавине права у РСМ и региону. Колико је РСМ урадила на том путу?

Све ово што радимо као владајућа коалиција јесте допринос европској перспективи наше државе. Драго ми је што су стратешки партнери то препознали. Испред нас су економски и правосудни закони, реализација системских реформи, антикорупцијска политика и јачање владавине права. Више нико није заштићен од санкција, па ни функционери актуелне власти. Године 2021. откривено је 50 одсто више кривичних дела повезаних с корупцијом и спречене су коруптивне радње у вредности око 149 милиона денара, док су у 2022. откривена 124 коруптивна кривична дела, за која су кривично пријављена 164 починиоца. Ово је доказ да не само што институције помажу борбу против корупције, већ јача и јавна свест грађана, који имају веће поверење у полицију.

Како коментаришете фашистички потез Бугарске, која је с државним руководством на челу у Битољу и Охриду отворила бугарске клубове назване по именима осведочених Хитлерових сарадника: „Ванчо Михајлов” и „Цар Борис Трећи”?

Реч је о свесној провокацији и увреди државе. Отварање бугарских клубова који носе имена нациста вређа национална осећања македонског народа и овај проблем не треба релативизирати. Зато је влада направила тело које разматра све иницијативе с циљем да креира механизме правне заштите од оваквих провокација. Да бисмо ишли напред, морамо поштовати прошлост. Нико не може да оспори чињеницу да је РСМ рођена на доприносу НОБ-а и антифашистичког покрета. Бугарска је била део фашистичке осе – то је историјска чињеница, а сада траже да се не називају фашистима.

Ипак, морамо да имамо визију о будућности државе, грађана и да идемо ка томе. Ретроградни процеси неће донети ништа добро. Ми морамо да градимо добре међусобне односе, јер не можемо да живимо у историји. За сада је званична порука Бугарске да подржава македонску државу и македонски народ, као што и ми подржавамо добросуседске односе и јачање сарадње.

Колико чланство у УН и НАТО-у, као и стратешко партнерство са САД, значе Северној Македонији у очувању територијалног интегритета и суверенитета?

Више нисмо земља у међународној изолацији, имамо подршку за опоравак друштва с више страна – постали смо 30. чланица НАТО-а, имамо стратешко партнерство са САД и започели смо преговоре с ЕУ. Овим партнерствима и храбрим државничким одлукама заштитили смо национални идентитет, а функционалном политиком дијалога и разумевања РСМ је постала фактор стабилности западног Балкана. Уверен сам да ћемо гарантовати безбедност и стабилност територијалног интегритета државе, на регионалном нивоу, само заокруживањем евроатлантске интеграције региона и комплетирањем демократске трансформације.

Северна Македонија је део иницијативе „Отворени Балкан” са Србијом и Албанијом, које имају заједнички циљ: приближавање породици ЕУ. Колико је олакшан проход робе и када се може очекивати проток људи без застоја на граничним прелазима?

„Отворени Балкан” се залаже за стабилан регион, мир, сарадњу и економски развој, с циљем да једног тренутка западни Балкан постане део ЕУ. Ова иницијатива је плодно тло за историјска померања напред и омогућава да олакшамо слободно кретање људи, робе и услуга, да отворимо нова тржишта, унапредимо добросуседске односе, а напредак региона је корак напред ка вредностима ЕУ.

Велике су погодности омогућене лакшим протоком робе, а припремају се софтверска решења за контролу путника електронским путем. Са Србијом је потписан Меморандум о разумевању између влада о мерама побољшања кретања људи и робе преко заједничке државне границе, посебно Табановце–Прешево, смањење гужви, нарочито у току туристичке сезоне. Пре три месеца потписали смо Протокол о начину извршавања граничних провера на заједничком граничном прелазу Лојане–Миратовац.

У Охриду је прихваћен Анекс Бриселског договора о нормализацији односа између Београда и Приштине. Међутим, како се догађаји даље одвијају, делује да је мир ипак пољуљан. Како се то одражава на РСМ?

Превише конфликата и ратова спутавало је развој нашег региона и наших држава. Јасно је да је безбедност основ за развој једне државе, али и региона. Уморили смо се од тога да нас зову „буре барута”. Позитиван исход у односима између Косова и Србије има пресудан утицај у целом региону. Договор о нормализацији њиховог односа оцењен је као огромно достигнуће с регионалним доприносом. Крајње је време да постанемо пример безбедног региона, без отворених питања, с добросуседским односима и јачом регионалном сарадњом. На крају дана, сви имамо један циљ – да будемо део европске породице, да имплементирамо европске вредности и да омогућимо бољи животни стандард.

Колико сте задовољни сарадњом са Србијом и да ли се она може додатно унапредити?

Нашу сарадњу карактеришу одлични добросуседски односи и заједнички циљ да западни Балкан буде регион трајног мира, комплетно интегрисан у ЕУ. Ми више немамо отворених питања, градимо међусобно поверење, сарађујемо као најближи суседи и прави искрени пријатељи. Одлична је и међусобна сарадња на нивоу полиција, преко размене оперативних сазнања и заједничких активности, као и сузбијања прекограничног криминала. Прошли период је обележила интензивна сарадња преко иницијативе „Отворени Балкан”, као и преко Берлинског процеса, али смо и билатерално превазишли изазове економско-енергетске кризе. Потписали смо заједничке уговоре у области енергетике и инфраструктуре, чиме се отварају нове перспективе. С економског аспекта, Србија је четврти трговински партнер РСМ. Наравно, све то може да се унапреди да бисмо имали још позитивније ефекте за обе државе.