Retrogradni procesi neće doneti ništa dobro

Početak pristupnih pregovora s EU očekivali smo celih 17 godina. Prosperitet građana zavisi od izvršenja obaveza države, što uključuje i ustavne izmene, jer je to korak za budućnost države. Licemerno je da se samo deklarativno kaže da hoćemo u EU, a da ne podnesemo političku odgovornost, rekao je u intervjuu za „Politiku” Oliver Spasovski, ministar unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije.

Severna Makedonija suočava se s novim uslovljavanjem EU, mora ponovo da promeni Ustav kako bi u njega unela bugarski narod kao konstitutivni element, čemu se mnogi oštro protive. Gde vidite rešenje?

Smatram da u ovom periodu moramo da preduzmemo sve napore da parlamentarnim dijalogom uspemo da dođemo do konsenzusa za promenu Ustava. Opozicija mora da se aklimatizuje na evropsko podneblje i da se prilagodi evropskim uslovima, da se angažuje i da samokritično preispituje svoje postupke. Nije shvatljiva politička neukost kojom se gura nekakav arhaični model, a povrh svega opozicija pokazuje neodlučnost i nedostatak vizije. Iako je unošenje Bugara u Ustav RSM trn u oku, ja to vidim kao dodatnu vrednost za nas – da konačno zatrpamo dugogodišnju tezu da smo jedan narod s njima.

Premijer Kovačevski vratio se iz posete SAD ohrabren podrškom američke administracije, ali su Blinken i Eskobar naglasili da će se posvetiti borbi protiv korupcije i jačanju vladavine prava u RSM i regionu. Koliko je RSM uradila na tom putu?

Sve ovo što radimo kao vladajuća koalicija jeste doprinos evropskoj perspektivi naše države. Drago mi je što su strateški partneri to prepoznali. Ispred nas su ekonomski i pravosudni zakoni, realizacija sistemskih reformi, antikorupcijska politika i jačanje vladavine prava. Više niko nije zaštićen od sankcija, pa ni funkcioneri aktuelne vlasti. Godine 2021. otkriveno je 50 odsto više krivičnih dela povezanih s korupcijom i sprečene su koruptivne radnje u vrednosti oko 149 miliona denara, dok su u 2022. otkrivena 124 koruptivna krivična dela, za koja su krivično prijavljena 164 počinioca. Ovo je dokaz da ne samo što institucije pomažu borbu protiv korupcije, već jača i javna svest građana, koji imaju veće poverenje u policiju.

Kako komentarišete fašistički potez Bugarske, koja je s državnim rukovodstvom na čelu u Bitolju i Ohridu otvorila bugarske klubove nazvane po imenima osvedočenih Hitlerovih saradnika: „Vančo Mihajlov” i „Car Boris Treći”?

Reč je o svesnoj provokaciji i uvredi države. Otvaranje bugarskih klubova koji nose imena nacista vređa nacionalna osećanja makedonskog naroda i ovaj problem ne treba relativizirati. Zato je vlada napravila telo koje razmatra sve inicijative s ciljem da kreira mehanizme pravne zaštite od ovakvih provokacija. Da bismo išli napred, moramo poštovati prošlost. Niko ne može da ospori činjenicu da je RSM rođena na doprinosu NOB-a i antifašističkog pokreta. Bugarska je bila deo fašističke ose – to je istorijska činjenica, a sada traže da se ne nazivaju fašistima.

Ipak, moramo da imamo viziju o budućnosti države, građana i da idemo ka tome. Retrogradni procesi neće doneti ništa dobro. Mi moramo da gradimo dobre međusobne odnose, jer ne možemo da živimo u istoriji. Za sada je zvanična poruka Bugarske da podržava makedonsku državu i makedonski narod, kao što i mi podržavamo dobrosusedske odnose i jačanje saradnje.

Koliko članstvo u UN i NATO-u, kao i strateško partnerstvo sa SAD, znače Severnoj Makedoniji u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta?

Više nismo zemlja u međunarodnoj izolaciji, imamo podršku za oporavak društva s više strana – postali smo 30. članica NATO-a, imamo strateško partnerstvo sa SAD i započeli smo pregovore s EU. Ovim partnerstvima i hrabrim državničkim odlukama zaštitili smo nacionalni identitet, a funkcionalnom politikom dijaloga i razumevanja RSM je postala faktor stabilnosti zapadnog Balkana. Uveren sam da ćemo garantovati bezbednost i stabilnost teritorijalnog integriteta države, na regionalnom nivou, samo zaokruživanjem evroatlantske integracije regiona i kompletiranjem demokratske transformacije.

Severna Makedonija je deo inicijative „Otvoreni Balkan” sa Srbijom i Albanijom, koje imaju zajednički cilj: približavanje porodici EU. Koliko je olakšan prohod robe i kada se može očekivati protok ljudi bez zastoja na graničnim prelazima?

„Otvoreni Balkan” se zalaže za stabilan region, mir, saradnju i ekonomski razvoj, s ciljem da jednog trenutka zapadni Balkan postane deo EU. Ova inicijativa je plodno tlo za istorijska pomeranja napred i omogućava da olakšamo slobodno kretanje ljudi, robe i usluga, da otvorimo nova tržišta, unapredimo dobrosusedske odnose, a napredak regiona je korak napred ka vrednostima EU.

Velike su pogodnosti omogućene lakšim protokom robe, a pripremaju se softverska rešenja za kontrolu putnika elektronskim putem. Sa Srbijom je potpisan Memorandum o razumevanju između vlada o merama poboljšanja kretanja ljudi i robe preko zajedničke državne granice, posebno Tabanovce–Preševo, smanjenje gužvi, naročito u toku turističke sezone. Pre tri meseca potpisali smo Protokol o načinu izvršavanja graničnih provera na zajedničkom graničnom prelazu Lojane–Miratovac.

U Ohridu je prihvaćen Aneks Briselskog dogovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Međutim, kako se događaji dalje odvijaju, deluje da je mir ipak poljuljan. Kako se to odražava na RSM?

Previše konflikata i ratova sputavalo je razvoj našeg regiona i naših država. Jasno je da je bezbednost osnov za razvoj jedne države, ali i regiona. Umorili smo se od toga da nas zovu „bure baruta”. Pozitivan ishod u odnosima između Kosova i Srbije ima presudan uticaj u celom regionu. Dogovor o normalizaciji njihovog odnosa ocenjen je kao ogromno dostignuće s regionalnim doprinosom. Krajnje je vreme da postanemo primer bezbednog regiona, bez otvorenih pitanja, s dobrosusedskim odnosima i jačom regionalnom saradnjom. Na kraju dana, svi imamo jedan cilj – da budemo deo evropske porodice, da implementiramo evropske vrednosti i da omogućimo bolji životni standard.

Koliko ste zadovoljni saradnjom sa Srbijom i da li se ona može dodatno unaprediti?

Našu saradnju karakterišu odlični dobrosusedski odnosi i zajednički cilj da zapadni Balkan bude region trajnog mira, kompletno integrisan u EU. Mi više nemamo otvorenih pitanja, gradimo međusobno poverenje, sarađujemo kao najbliži susedi i pravi iskreni prijatelji. Odlična je i međusobna saradnja na nivou policija, preko razmene operativnih saznanja i zajedničkih aktivnosti, kao i suzbijanja prekograničnog kriminala. Prošli period je obeležila intenzivna saradnja preko inicijative „Otvoreni Balkan”, kao i preko Berlinskog procesa, ali smo i bilateralno prevazišli izazove ekonomsko-energetske krize. Potpisali smo zajedničke ugovore u oblasti energetike i infrastrukture, čime se otvaraju nove perspektive. S ekonomskog aspekta, Srbija je četvrti trgovinski partner RSM. Naravno, sve to može da se unapredi da bismo imali još pozitivnije efekte za obe države.