Кад цео град слави титулу фудбалског шампиона

Град у две боје – плавој и белој – са заставама и тракама окаченим у готово свим улицама, лампионима, транспарентима на којима су поруке дубоке захвалности екипи Наполија на освојеној титули у државном фудбалском првенству – ово је слика Напуља данас, а како кажу житељи престонице италијанске регије Кампаније, славље ће трајати месецима. Чак и они којима је најважнија споредна ствар на свету заиста само споредна не могу да не буду опчињени украшеним градом, у којем је буквално на свакој кући неки од симбола новог фудбалског шампиона. Туристи се провлаче између тезги у Улици Толедо, на којима су уз обавезне фигуре Марадоне и дресови, чарапе, заставице карактеристични за Наполи, док продавци пластичним трубама величају победу омиљеног клуба.

И док Наполитанци славе своје хероје и предстојећу титулу после 33 године, посетиоци највећег града на југу Италије истражују његове лепоте. Сам назив Неа Полис, то јест Нови Град, потиче од старих Грка, који су га подигли између седмог и шестог века старе ере на овом подручју. У језгру живи око милион Наполитанаца, док са предграђима броји више од четири милиона житеља. Прве куће налазе се буквално у подножју Везува, вулкана који је 79 године наше ере, приликом ерупције, пепелом потпуно затрпао најближе место – Помпеју, али и околне градиће. Иако делује као обична планина, Везув је и даље активан, а последња велика ерупција забележена је пре осамдесетак година.

И баш овај вулкан „крив” је за изглед већине кућа и зграда – оронуле фасаде, рупе у зидовима, боја која постоји само још у траговима, пропала дрвенарија... Кажу да већина становника не жели да улаже у куће и станове, јер никад се не зна да ли ће Везув да се пробуди.

У највећем граду на југу Италије, причају мештани али и туристички радници, више од 300 дана годишње сија сунце. Ми смо имали прилику да га упознамо и у дану који је био међу оних шездесетак кишних. Док су се небо и Тиренско море визуелно стопили у потпуно сивило, туристи су се, наоружани кишобранима и пластичним кабаницама, које су вешти трговци са првим капима изнели на тезге, пробијали кроз гужве на тротоарима напуљских улица, пуних рупа и плоча које се померају, па су се многи осећали – као код куће.

Напуљ има и своју пословну четврт, популарни Сити, где се у небо уздижу солитери од челика и стакла, попут оног у Лондону. Наравно, ту су и виле богатих становника. Гледајући овај трећи град по броју становника у Италији са видиковца до којег вас довози жичара, остајете задивљени призором: зграде „сабијене” једна до друге са уским улицама, простиру се од планинског масива до Напуљског залива, а међу њима су и три замка, Археолошки музеј, у којем се чува већина предмета пронађених приликом ископавања Помпеје, галерије, опера...

Туристи испуњавају Трг плебисцита чим гране сунце, а на овом импозантном месту налази се и Краљевска палата. Улицом Толедо, за коју вам се чини да нема краја док корачате њоме, стиже се на удаљени Трг Дантеа. У њој су многобројни кафићи и ресторани где вам се нуде најбољи напуљски специјалитети – од врхунске кафе и сладоледа до чувених пица и паста. Уколико желите да посетите најпознатију пицерију у Напуљу, код популарног Микелеа, то ће вас „коштати” бар једночасовног чекања у реду. Они који су пробали пице код Микелеа кажу – исплати се.

О Напуљу и његовом шарму говорили су многи писци и друге познате личности који су му се изнова враћали. Град контраста – прелепих тргова и знаменитости, љубазних домаћина, ресторана са максималном услугом, превоза жичаром, и аутобусима који солидно функционишу, баш као и метроом, који се годинама гради, с једне стране, али и место на којем „црвено” на семафору нико не види, где избачени намештај стоји на улици, а над главама туриста у уским улицама мештани суше веш – с друге стране.

Пословица каже да они који дођу у Напуљ два пута плачу – кад пристигну у њега и кад га напуштају. Заиста, шарм Напуља осећа се на сваком кораку, док корачате његовим трговима или уским улицама озлоглашене четврти, ипак држећи руку на торби, док се одмарате у некој од башти ресторана поред мора или посматрате музејске поставке. Овај град не оставља вас равнодушним, већ буди жељу да му се једног дана вратите.