„Балкански ток” допринео сигурнијем снабдевању гасом

Вест да је у 28 европских земаља прошле зиме умрло 68.000 грађана јер нису могли да греју своје домове и да је то више него преминулих од епидемије ковида 19 – 59.700, а све као резултат потеза челника Европске уније да прекину снабдевање јефтином енергијом из Русије, не само да је потресла јавност, већ надлежни дугују одговор докле ће политика бити важнија од људских живота? И да ли ће већина званичника ЕУ и ове године, као и прошле, позивати своје грађане да уместо да имају руски гас и седе у топлим домовима, обуку дебеле вунене џемпере или се заогрну ћебетом и тако угреју. Управо смо се тога наслушали када је почео рат у Украјини и када је Европа чврсто решила да казни Русију тиме што неће куповати руски гас. Како се види казнила је све оне који су се смрзли.

Студија часописа „Економист” усредсредила се у својој анализи на период од прошлог новембра до фебруара. Подаци су прикупљени из свих 27 земаља ЕУ, с изузетком Малте и Кипра. Укључене су Британија, Норвешка и Швајцарска. Крајњи закључак је да су потези челника ЕУ да прекину снабдевање јефтином енергијом из Русије имали смртоносне последице, како је објављеном и у најновијем броју билтена Агенције за енергетику Србије.

Упитана шта Србија чини у вези са обезбеђењем сигурног грејања домова домаћинстава како се не би нашла на списку ових земаља са оваквим подацима, Дубравка Ђедовић, министарка рударства и енергетике, одговара да је упркос највећој енергетској кризи и енергетски најнеизвеснијем периоду у последњих пола века грејна сезона у Србији прошла без проблема.

– Томе је допринела и релативно топла зима, али и помоћ власти Србије државним компанијама да финансирају своје потребе услед скока цена енергената. Део доприноса дали су и грађани и привреда који су знатним уштедама одговорили на стимулативне мере владе.

Захваљујући сарадњи са Мађарском, имали смо додатне количине гаса у резерви у тој земљи и тиме обезбедили неометано снабдевање. Ускоро завршавамо изградњу гасне интерконекције са Бугарском што ће нам омогућити набавку гаса из Централне Азије, а са Азербејџаном смо у разговорима о количинама које бисмо могли да добављамо из ове земље.

Снабдевање нафтом је стабилно упркос геополитичким дешавањима. Резерве нафте и нафтних деривата из различитих извора тренутно су довољне да подмире близу 90 дана просечне дневне потрошње и интензивно радимо на повећању залиха. Ове године ћемо започети и припрему пројекта за изградњу нафтовода од Новог Сада до Алђе у Мађарској.

Крајем претходне године донета је нова уредба о енергетски угроженом купцу, где су критеријуми за остваривање права на попуст на струју, гас или топлотну енергију флексибилнији, а захваљујући енергетском пакету бесповратне помоћи ЕУ Србији број домаћинстава која могу да остваре статус енергетски угроженог купца повећали смо два и по пута, односно на 190.000.

Изузетно важно за стабилност нашег електроенергетског систем је и то што ћемо током наредне грејне сезоне имати нови производни капацитет термоелектране „Костолац Б-3”, снаге 350 мегавати. Ово је уједно и први велики производни капацитет који „Електропривреда Србије” отвара после више од три деценије.

Како се припремамо за наредну грејну сезону која би могла бити такође врло тешка уколико рат у Украјини потраје?

Енергетска криза није прошла и морамо размишљати много даље од једне грејне сезоне. Криза нас је натерала да дугорочно сагледавамо потребе и како да их задовољимо из сопствених капацитета. Међу најважнијим задацима су завршетак нове термоелектране „Костолац Б-3” и гасне интерконекције Србија–Бугарска, као и даље повећање обавезних резерви нафте и нафтних деривата. Интензивно смо радили на сагледавању ситуације у енергетском сектору, дефинисали где су нам највеће потребе да бисмо могли да будемо независни и стабилни у годинама које долазе и утврдили приоритетне инвестиције за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, наставак гасификације, нове гасне интерконекције, нафтна складишта и нафтоводе. У наредних 10 година биће потребно да уложимо око 15 милијарди евра у развој енергетског сектора.

Очекујете ли даљи пад или скок цена струје и гаса?

У овом тренутку немамо одговоре на сва питања од којих зависе цене по којима ће се енергија и енергенти куповати на тржишту, као што су каква ће следећа зима бити, каква ће бити глобална потражња за гасом, да ли ће поново расти производња у Народној Републици Кини. Наше је да се припремамо за све сценарије, и да радимо на повећању капацитета као и да реформишемо и оснажимо наше енергетске компаније. Тренутно су цене стабилне, али је важно да грађани буду енергетски ефикасни и штеде, јер тако смањују потрошњу струје, помажу свом новчанику и енергетском систему.

Да ли су ови подаци о преминулима због хладноће потврда да Србија није погрешила што је наставила, упркос притисцима ЕУ, да троши руски гас јер шта би нам била алтернатива и шта нам је алтернатива и убудуће да предупредимо овакве ситуације?

Правовремена изградња гасовода „Балкански ток”, у којој је Србија узела активно учешће, несумњиво је допринела већој сигурности снабдевања домаћег тржишта гасом и позиционирала Србију као транзитну земљу преко које се руским гасом снабдевају и земље централне Европе, пре свих Мађарска. Одлука да будемо активни учесници у изградњи „Балканског тока”, али и да наставимо да користимо руски гас донета је у интересу наших грађана, а интерес наших грађана је на првом месту, као и сигурност снабдевања по најнижим ценама.

Да ли се повећао број оних који имају право на бесплатне киловате и кубике гаса а којима се на овај начин помаже да се огреју?

Да. Тај број се константно повећава. У јануару је износио око 55.000, а данас статус енергетски угроженог купца има 70.500 домаћинстава. С обзиром на то да је у буџету за реализацију овог програма обезбеђено око четири милијарде динара, што покрива заштиту око 190.000 домаћинстава, желимо да допремо до што већег броја грађана који би могли да искористе ово право. Заједно са Делегацијом ЕУ, која је финансијски подржала овај програм, министарство је у те сврхе креирало посебан веб-упитник како би грађани могли прелиминарно да провере да ли испуњавају услове. Такође, више пута смо се обраћали локалним самоуправама, које су кључне у овом процесу, да појачају информисање грађана на својој територији како бисмо повећали доступност права најугроженијим категоријама. Осим тога, у намери да наше најстарије додатно информишемо, упутили смо писмо са детаљним информацијама Савезу пензионера Србије.