Више од 100.000 евра на рачунима у Црној Гори има више од 3.000 грађана

Док је сваки пети грађанин Црне Горе на ивици сиромаштва, неколико хиљада људи на рачунима гомила новац о којем већина становништва у тој земљи може само да сања.

Подаци Фонда за заштиту депозита (ФЗД) за прошлу годину, чије детаље преноси „Дан“, показују да су депозити за годину дана увећани за милијарду евра, те да грађани Црне Горе и привреда у банкама држе 5,23 милијарде евра депозита. У односу на крај 2021. године, депозити су увећани за 24,3 одсто.

Укупан број депонената у прошлој години је био 786.909 – 717,6 хиљада грађана и 69,34 хиљаде правних лица.

Када су у питању грађани, односно физичка лица, према подацима Фонда за заштиту депозита, од 717,6 хиљада грађана који имају депозите у банкама, мање од пет хиљада на рачунима држи 273,7 хиљада. Између пет евра и 50 хиљада у банкама имају 435.162 депонента, док између 50 и 100 хиљада евра у банкама има 5.429 депонената.

Преко 100.000 евра у банкама држи 3.305 грађана. Укупан износ депозита тих 3.305 депонената је 1,15 милијарди евра, или у просеку 348.555 евра.

Када су у питању правна лица, мање од пет евра у банкама има 15.690, док између пет евра и 50 хиљада у банкама држи 49,9 хиљада фирми. Између 50 хиљада и 100 хиљада евра у банкама има 1.408 правних лица, док преко 100 хиљада у банци држи 2.338 фирми. Укупан износ депозита тих 2.338 фирми је 1,89 милијарди евра, што је у просеку 806,9 хиљада евра.

„Учешће средстава депонованих од стране сектора становништва у укупним депозитима код кредитних институција на 31.12.2022. године износи 2,6 милијарди евра, односно 55,09 одсто, чинећи их тиме и најзначајнијим депонентима црногорског банкарског система. На сектор привреде односи се 44,91 одсто укупних депозита у кредитним институцијама, односно 2,2 милијарде евра. Број депонената који немају право на исплату гарантованог депозита на крају 2022. године износи 2.664, односно за 0,83 одсто више у односу на крај 2021. године (2.642). Они у банкама држе 415,8 милиона евра“, наведено је у извјештају Фонда за заштиту депозита за 2022. годину, који је достављен Скупштини.

Дакле, гарантовани депозити износе 4,8 милијарди, а они који нису гарантовани 415,8 милиона, што је укупно 5,23 милијарде депозита на крају прошле године, преноси Спутњик.

На дан 31.12.2022. године, категорија депозита који немају право на исплату гарантованог депозита чини 7,95 одсто укупних депозита. Учешће ове категорије депозита у укупним депозитима је смањено у односу на 31.12.2021. године, када је износило 9,14 одсто укупних депозита.

„Депозити државних органа и организација имају највеће учешће у структури депозита лица која немају право на исплату гарантованих депозита (57,65 одсто). Учешће депозита инвестиционих фондова и друштава за управљање инвестиционим фондовима износи 11,53 одсто“, пише у извјештају Фонда за заштиту депозита, на чијем челу је Војин Влаховић.