Изазови пред Русијом и ЕУ

Од нашег специјалног извештача
Криница, септембра – Пад Берлинског зида и пораз комунизма дали су шансу државама централне и источне Европе да донекле сустигну западноевропске земље у економском развоју и поставе се као безмало равноправни економско-политички партнери земљама такозване старе Европе. Иако су поједине државе успеле у томе, најновије геополитичка ситуација изазвана, пре свега, недавним петодневним ратом на Кавказу довела је источну Европу у незавидну ситуацију. Да са једне стране против Русије захтева оштру реакцију Запада, како Европљана тако и Американаца, а са друге стране да буде смиривана од старих чланица Европске уније, пре свега Немачке и Француске, које су поприлично економско-политички везане руским гасом.

Док председници Пољске, Естоније, Литваније и Летоније бескомпромисно подржавају званични Тбилиси, чак и поређењем руских акција у Јужној Осетији са нацистичким распарчавањем Чехословачке, лидери Француске и Немачке, као и челници европске администрације у Бриселу, смирују источноевропске страсти и на известан начин указују да их Русија има у шаци. Будући да Европа више од 40 одсто својих потреба за гасом намирује из руских извора, при чему постоје процене да ће за неколико година ова зависност бити чак 70 одсто, немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози никад озбиљно нису ни размишљали о евентуалном увођењу санкција Руској Федерацији. О томе су више расправљали медији подстакнути изјавом француског шефа дипломатије, али и сам Кушнер је знао да од тога нема ништа.

О свим економским и политичким аспектима, који потресају Европу и њене суседе, наредних дана биће исцрпних полемика на Осамнаестом економском форуму у пољској бањи Криница, чији је „Политика” један од медијских партнера. Овај форум (www.форум-економицзне.пл), који се одржава од 10. до 13. септембра, под темом „Европске дилеме: Централна Европа – активан партнер или пасиван посматрач”, већ увелико је добио епитет источноевропског Давоса, који некадашње државе под „гвозденом завесом” намеће као озбиљне економске чиниоце.

Осим о темама из области бизниса, менаџмента, макроекономије и енергетике, на чак 130 дебата биће речи о друштвеним, регионалним и научно-културним проблемима, потом о безбедносним изазовима у међународним односима, регионалној политици насупрот глобализацији, државним реформама, Европској унији и њених суседима и европским интеграцијама.

Упркос бројним темама, очекује се да ће у жижи интересовања бити сукоб на Кавказу уз фокусирање на улогу држава централне и источне Европе, које су први суседи Русије.

Русија је, иначе, појединачним преговарањем о енергетским споразумима са сваком чланицом Европске уније понаособ успела да заобиђе бриселску администрацију, која би имала чвршћу преговарачку позицију јер то ради у име 27 држава. То је разјединило јединствене интересе чланица ЕУ, тако да није за чуђење што на заседањима Европског парламента немачки европарламентарци хвале односе са Русијом, док естонски вапе за чвршћом политиком.

Званична Москва је успела да постигне такву позицију да може различитим ценама гаса да посвађа чланице ЕУ уколико јој то у некој дипломатској борби затреба. Да је њен утицај велики сведочи податак да су Немачка, Француска и Италија највећи купци укупне количине гаса који Русија испоручује Европи, а удео руског увоза креће се од 25 до 40 одсто укупне потрошње у овим земљама. Међутим, државе источне и средње Европе скоро сав гас набављају из Русије, тако да је у Аустрији руски удео 74 одсто, у Пољској 62 одсто, а у Словачкој и Финској 100 одсто.

Међутим, енергетски изазови и полемике, попут изградње гасовода „Набуко” насупрот „Јужном току”, неће бити једини у жижи Економског форума у Криници. Политичари, експерти, привредници, новинари и представници цивилног сектора расправљаће и о Балкану, односно његовој позицији на својеврсном раскршћу на путу евроатлантских интеграција и интеграција у ЕУ. Учесници дебата изложиће своје мишљење о томе колико је неопходан много озбиљнији приступ у изналажењу начина за убрзавање европских интеграција западног Балкана, упркос питањима политичке слабости држава региона, потом нестабилности, недефинисаном територијалном интегритету, али и организованом криминалу.

Осим дебата, Економски форум у Криници сваке године додељује и награде појединцима, компанија и институцијама из централне и источне Европе за њихов изузетан допринос у протеклој години.