Смиривање страсти

Власт је увек најодговорнија. Тако је било, тако ће бити. Шта год да се догоди у држави, чак и када нема никакве директне кривице неког ко је део власти, чак и када је сасвим јасно да суштински хаос прави опозиција, власт је одговорна да се све стиша, да се чујемо, да понуди разговор, да умири опозицију. Многима је тешко то да схвате, јер није лако прихватити да си одговоран за нешто са чим немаш ама баш никакве везе. Но, сама чињеница да чиниш власт, мора да у глави сваког функционера створи да он има далеко већи степен одговорности него други. Чак и када те вређају, посипају кофом измета, чак и када је све ирационално што ти се догађа, дужност ти је да изађеш пред оне који те пљују, да истрпиш сваку увреду, да имаш челичне живце и да будеш упоран у позивању опозиције на дијалог. Суштина је показати да си заиста одговоран, јер свако бурно реаговање са стране власти само изазива контраефекат, а тај контраефекат онај ко хоће да произведе хаос, посебно тзв. обојену револуцију, једва чека.

Сада је већ сваком јасно да не постоји никакав протест против насиља, већ да је то апсолутно политички мотивисан протест кога је преузео део опозиције. Уосталом, није ли Бјелогрлић у Сарајеву рекао да мора назад у Београд да би рушио Вучића? Дакле, нема ту никакве борбе против насиља, нема ту никакве забринутости за децу, емпатије према жртвама, има само чистих политичких захтева. Отуда, свако ко говори на протесту ког организују политичке странке, јасно се сврстава на страну тих политичких странака. Нема ништа спорно у томе, али просто мора да се нагласи да то није никакво спонтано окупљање грађана, већ је то протест дела опозиције. Сваки глумац, певач, спортиста, књижевник, научник, ко год, ако говори на том протесту сврстава се као подршка тим политичким странкама и то је сасвим у реду.

Странка којој припадам увек је поносно истицала све оне јавне личности које су је подржале и чак их је кандидовала на изборним листама. Никада нисмо желели да обмањујемо људе како су се грађани и јавне личности спонтано окупили, већ смо увек јасно и децидно наглашавали да су и ти људи део велике подршке Александру Вучићу и Српској напредној странци. Дакле, Бјелогрлић, Иван Ивановић, комичар Кесић, Цеца Бојковић, свако ко говори на митингу дела опозиције део је подршке тим политичким странкама.

Сваки вид побуне коју са тог и таквог скупа прижељкују, побуна је тог дела опозиционих политичких странака чији чланови и симпатизери свакако имају право да буду људи и бесни, али немају право да никога уцењују са захтевима, нити имају право да угрожавају оне који су противници њихове политике. То што су због нечег бесни, свакако је и проблем власти, јер власт мора одговорно да се према њима понесе и стално да њиховим лидерима нуди дијалог, ма колико га они неодговорно одбијали. На свако њихово одбијање, упорно поновити позив за разговоре. На свако њихово тражење алибија, односно тражења и очајног иницирања инцидента, никако не наседати, већ опет нудити дијалог. Сваку увреду стоички истрпети. Сваки насртај избегавати и склањати се од било каквог физичког контакта. Сваку блокаду улица, мостова, зграда, ма чега год, истрпети и у глави схватити да то тако мора и проћи ће.

Власт буквално има право само да се реториком брани, а и ту реторику мора да ублажи до краја и да мудрошћу проба да победи. Никакве оштре речи нису потребне, јер ако намераваш да љуто и оштро одговориш, мораш са стилом то и да урадиш и аргументима који ће много више да заболе од оштрих речи. Да се разумемо, ово је ужасно тешко, понекад се чини као немогуће да се уради, јер свако од нас је од крви и меса и реагује на различите начине, али морамо на то да се научимо. Лично, сам себе вежбам, посебно када читам коментаре на своје твитове. Знам да их пишу по задатку са фејк профила, све са циљем да будем испровоциран и да неког опсујем, што им дође као сјајна муниција да праве вести од тога на њиховим порталима.

Да закључим, на нама који смо власт, апсолутна је одговорност да све живо издржимо, да прогутамо све могуће кнедле, жабе, да прихватимо најгору могућу горчину, и увек, али баш увек, да позивамо на дијалог и да смирујемо страсти. Све то зарад добробити наше отаџбине.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa