Како су пре три деценије протерали ЈАТ из Чикага

Велики публицитет дат је ових дана вести да је, после пуне три деценије, обновљен ваздушни саобраћај са Чикагом. То је била и прилика да се подсетим како је, преко ноћи, некадашњи ЈАТ протеран из овог америчког града, а путници с картама за Београд остављени су да се сналазе како знају и умеју.

Било је лето 1992. године, враћао сам се са супругом Десанком из града Восакија, где је наш син Драган био један од учесника матурске свечаности с друговима из САД, Еквадора и Холандије. Када смо дошли на аеродром у Чикагу са повратном картом ЈАТ-а, његово представништво је било затворено. Нико у први мах није могао да нам објасни о чему је реч. А онда смо сазнали да су америчке власти једнострано раскинуле међудржавни уговор о ваздушном саобраћају.

Ускоро се појавио шеф представништва ЈАТ-а Срђан Марчетић и обећао нам како ће учинити све што је могуће да се што пре вратимо кући, пребацивањем у Канаду до аеродрома у Торонту, одакле је ЈАТ и даље имао летове. Одлука америчких власти донесена је без права на жалбу. Тако смо се суочили с америчким схватањем демократије. Учинили су то, наводно, због неког инцидента у Сарајеву, за који су окривили све Србе на свету.

Потом је, уз велике напоре, нађено решење. Било је то путовање летовима три страна авиона, преко Копенхагена и Беча, а потом да се снађемо како да наставимо даље. Покушавао сам тада да замислим шта би та моћна светска земља, где смо били заробљени у Чикагу, без икаквог права, или бар извињења, учинила да смо тако нешто урадили њеним грађанима.

Родољуб Петровић,
Чачак