Смеју ли судије да имају друштвене мреже

Судије могу да имају своје профиле на „Фејсбуку”, „Инстаграму”, „Твитеру”, „Тиктоку” и другим друштвеним мрежама, али морају да воде рачуна о томе шта објављују и у какве се дискусије упуштају. Треба да буду опрезни чак и у комуникацији „један на један” или у затвореним групама на „Виберу”, „Воцапу” и у порукама, јер све може бити извучено из контекста и злоупотребљено.

Довољан је један „скриншот” да судија „осване” у медијима или да се о његовој достојности расправља у Високом савету судства (ВСС).

То је укратко закључак занимљиве дискусије која је вођена на годишњем саветовању судија прошле недеље у Врњачкој Бањи, на тему „Етика са посебним освртом на понашање у коришћењу друштвених мрежа”.

Већина присутних судија у пуној сали подигла је руку када је нова председница ВСС Зорана Делибашић питала колико њих сматра да судије треба да имају профиле на друштвеним мрежама. Казала је да она има „Фејсбук”, али да строго води рачуна шта се налази на њеном профилу и зато углавном објављује фотографије кућног љубимца.

Председница ВСС је рекла да етика захтева од човека разумне поступке. Најавила је дискусију о томе да ли судија на друштвеним мрежама сме да објављује политичке ставове и коментарише свој друштвени положај.

Председница Врховног суда Јасмина Васовић навела је да сваки судија у нашој земљи има одговорност за укупно 2.563 судије у Србији, јер представља сваког од њих.

– Ко није спреман да сноси терет те одговорности онда не треба да ради овај посао. Оног момента када конкуришете за судију – помирили сте се са тим да ћете бити у средишту јавности. У свакој ситуацији, и када одете у продавницу или на неку забаву, грађани ће можда управо на основу вашег понашања судити целом правосуђу. Ви сте у тој ситуацији и у том моменту оличење правосуђа – напоменула је Јасмина Васовић.

Грађани који су странке у поступку пред судом и о чијим судбинама одлучују судије – не смеју да посумњају у њихову стручност и непристрасност због објава на друштвеним мрежама, указала је судија Вукица Кужић из Апелационог суда у Новом Саду, изборни члан ВСС-а.

– Судија може да има друштвене мреже, али судије су прихватиле да због свог посла имају одређена ограничења и обавезе. Неко је изабрао да буде манекенка, па и она има обавезу да буде увек лепа и дотерана, али може некритички и врло слободно да изабере пријатеље на „Фејсбуку”. Ми морамо да гледамо три корака унапред и да добро размислимо пре него што направимо тај један клик. Наш пријатељ на „Фејсбуку” сутра може бити наша странка у поступку, па супротна страна може да изрази сумњу у нашу непристрасност – рекла је судија Вукица Кужић.

Више десетина судија подигло је руку када је постављено питање колико њих има профил на „Фејсбуку” и да ли имају више од хиљаду „пријатеља”.

– Наша слика и понашање на друштвеним мрежама могу бити за некога неприхватљиви. Постоје ризици да се подрије поверење грађана ако судија у коментарима даје изјаве без провере чињеница и ако се излаже вербалним нападима коментатора. Када нека дискусија на друштвеној мрежи ескалира, а судија је био присутан са коментарима, најбоље је повући се, прекинути дискусију – казала је Мирјана Висентин из Савета Европе.

Наводила је примере из Шпаније и Француске, где су судије биле вређане због објава на интернету, на пример због става о легализацији дроге. Један судија у Црној Гори „поделио” је фотографије из хотелског базена. На екрану у Врњачкој Бањи приказане су објаве портала са насловом: „Фотке голишавог судије из Котора уздрмале регион.”

Поставило се питање да ли је примерено да се судија хвали луксузним животом и притом објављује своје слике у купаћим гаћама.

Није спорно да судија има право и да путује и да се забавља, али није свеједно да ли ће фотографије са тих забава бити објављене на друштвеним мрежама. Приказана је слика једне преплануле жене у лаганој летњој хаљини, а испред ње је човек који клечи и љуби јој стопало. То можда и не би изазвало нарочиту пажњу да та жена није судија у Италији, а човек адвокат. Није објашњено ко је објавио фотографију на друштвеној мрежи, али је неко очигледно направио „скриншот” и послао медијима.

Наведени су и примери судија у неким земљама који су размењивали сексуалне поруке, па се поставило питање да ли на тај начин судија води приватни живот или користи свој друштвени положај. Један судија се дописивао са малолетницом, а други је из своје канцеларије током радног времена размењивао сексуалне поруке и фотографије са женом коју је упознао на суђењу.

Неки су за време суђења „твитовали”. Писали су о суђењу које је управо у току, коментарисали понашање сведока и „образлагали” пресуде које су управо донели. Тако је један судија написао на „Твитеру” да човек мора да се брани када га жена удари и да је ослободио мушкарца оптуженог за насиље у породици.

Председник Етичког одбора ВСС Омер Хаџиомеровић, судија Апелационог суда у Београду у пензији, рекао је да овај одбор још није имао случајеве кршења етичког кодекса на друштвеним мрежама.

– Судије одлучују о правима и обавезама других, а њихове одлуке не подлежу контроли друге две гране власти. Све то указује на значај понашања судије, за које морају да важе строжа правила у односу на друге грађане. Њима закон забрањује да буду чланови политичких странака и да буду политички активни, али и оно што судијама није забрањено не ослобађа их неких моралних дилема. Треба да се запитамо да ли је у реду нешто што радимо иако није забрањено – нагласио је Хаџиомеровић.

Објаснио је да Етички одбор нема законско овлашћење да утврђује чињенице и изводи доказе, на пример о томе да ли је судија био пијан када је судио. Етички кодекс прописује пожељно понашање, али не мора свако кршење кодекса да значи да неко треба да буде разрешен судијске функције. Сматра да правила треба да буду прецизирана новим правилником ВСС-а, јер Етички одбор доноси само начелна мишљења, али не и одлуке.

– Није довољно да судија зна да је поштен, већ је потребно да то знају и грађани и да судија не доводи у сумњу своје поштење. Када сам испред суднице видео своју комшиницу, пришао сам, јавио се и питао како је, а онда сам схватио да у ходнику стоји човек који је против ње поднео тужбу за увреду, па сам и њему пришао и питао га како је, иако га не познајем – испричао је судија Хаџиомеровић.

Судија Снежана Бјелогрлић из Основног суда у Ивањици, која је изборни члан ВСС-а, указала је судијама да могу себе довести у проблем објављивањем садржаја на друштвеним мрежама, јер то и Високом савету може да „задаје много главобоље” када оцењује достојност приликом избора на судијску функцију.

– Ово је шира прича о слободи изражавања судија. Било би добро да и преко „Вибера” пазите шта и како пишете, јер то увек може да се злоупотреби. Судија је дужан да се у свакој прилици понаша сходно етичком кодексу – напоменула је Снежана Бјелогрлић.

Навела је пример из иностранства, када је једна судија написала на „Фејсбуку” нешто лоше о премијеру, који је против ње покренуо поступак пред Етичким одбором.

Да ли судија сме да иде на протесте против насиља

Један млади судија упитао је током дискусије да ли судије смеју да учествују на еколошким протестима и протестима против насиља. Одговори су били различити – судија не сме бити на политичким скуповима, али ако је реч о протестима против насиља поводом масовних убистава, фемицида или вршњачког насиља, онда је то у реду. Међутим, ако се на протесту појављују партијске заставе и обележја, онда није примерено да таквом скупу присуствује судија.