ОПЕК плус игра нови покер

Цена барела брента и лаке тексаске нафте наставиле су у петак да расту (75,49 долара, односно 71,31 долар) услед велике неизвесности око следећег корака ОПЕК плуса, удружења 23 државе извозница нафте које предводе Саудијска Арабија и Русија на данашњем састанку у Бечу.

У децембру је ОПЕК плус најавио да ће у недељу у аустријској престоници бити одржан самит лидера удружења које светском тржишту испоручује 60 одсто нафте. У петак по подне на званичном сајту ОПЕК-а за недељу није био најављен ниједан скуп. Међутим, Секретаријат ОПЕК-а је ове седмице разаслао позивнице новинарима за праћење скупа, које у случају без преседана, овог пута нису добили, и то без икаквог образложења, извештачи низа кључних западних финансијских медија попут: „Волстрит џорнала”, Блумберга и Ројтерса.

Према ранијим најавама, ОПЕК плус би овог пута у Бечу на првом скупу „лицем у лице” од прошлог октобра требало да процени стање глобалног нафташког тржишта и онда донесе одлуку које берзе унапред сматрају кључном. Наиме, да ли ће ОПЕК плус свету надаље додатно заврнути петрославине, као што је то одлучио у октобру и априлу изненадном самоиницијативом групе петроизвозница, предвођених Саудијском Арабијом? Или остаје при текућој одлуци да збирно ускраћује око 3,6 милиона барела дневно?

У међувремену, у финишу припрема за најављени скуп кључни актери ОПЕК плуса: Саудијска Арабија, Русија, Уједињени Арапски Емирати и Иран, послали су различитим актерима на Западу низ деликатних порука. Поједине међу тим одлука и потезима указују на могућа велика унутрашња, али и међународна престројавања унутар тог удружења.

Најпре је принц Абдулазиз бин Салман, саудијски министар енергетике, прошле седмице упозорио берзанске спекуланте да „припазе” када се кладе на даље обарање цене нафте. Берзе су то разумеле као сигнал да ће ОПЕК почетком јуна још снижавати производњу не би ли утицао на пораст цене барела.

Иначе, убрзо по избијању руско-украјинског сукоба барел брента је у једном тренутку у марту 2022. достигао цену од 139 америчких долара. Почетком ове године барел брента је коштао око 80 америчких долара, у априлу око 87 долара, да би у мају склизнуо на око 73 долара (с датумом испорука у јуну).

Све то из низа разлога: од неизвесног раста тражње у Кини, геополитичких напетости око руско-украјинског сукоба, решавања драме око висине задуживања САД, инфлације широм света, плиме кладионичара који прогнозирају још драматичнији пад раста глобалне привреде...

Иза жестоког обраћања принца Абдулазиза бин Салмана, Александар Новак, заменик руског премијера, прогнозирао је да „у овом тренутку није изгледно да ће доћи до промене садашњег курса ОПЕК плуса. Петротржишта су различите процене Бин Салмана и Новака доживеле као напрслину у односима два водећа партнера.

Без појединих екстремно утицајних западних финансијских медија у Бечу (амерички Си-Ен-Би-Си и британски „Фајненшел тајмс” добили су позивнице), опште расположење као и нафташки планови и намере чланица ОПЕК плуса пред овај викенд остали су мистерија за добар део глобалне јавности. Берзе у таквој неизвесности постају нервозне и дижу цену покретачке сировине светске индустрије.

Шта ће пред почетак летње сезоне годишњих одмора на северној хемисфери бити приоритети удружења које производи 40 одсто нафте? Да покуша да докаже своју моћ (новим завртањем петрославина) над Западом, који и даље збирно представља водећег купца нафте?

Или ће ОПЕК плус узети овог пута у обзир да баук стагфлације (упоредног ниског привредног раста високе инфлације и пада тражње нафте) почиње да прети не само том богатијем крилу глобалних петромуштерија? Глобални нафташки бизнис ипак је деликатна клацкалица произвођача и потрошача. Опрезнији посматрачи верују да ће ОПЕК плус у Бечу оставити драматичне одлуке за другу половину 2023. године. Однос снага у ОПЕК плусу је неизвестан... Иначе, ММФ процењује да Саудијској Арабији за финансирање бројних мегаразвојних планова у овом тренутку одговара да цена барела брента буде око 81 долар.