Велике силе не поштују одлуке Савета безбедности

Од нашег дописника 
Букурешт, 12. септембра – „Румунија је земља средња величине, без неке војне моћи. Као таква, она не може директно да утиче на развој збивања у зони и шире. Њој преостаје једино да покреће разложне иницијативе и да са аргументима брани често кршене принципе међународног права”, изјавио је шеф румунске државе Трајан Басеску током једног веома запаженог разговора на државном ТВ каналу.

Он се детаљно задржао на горућој теми „замрзнутих конфликата” у зони Црног мора, који су свом жестином испливали на површину током недавног војног сукоба на Кавказу око Јужне Осетије и Абхазије.

Свој приступ овој тематици, која је предмет свакојаких разматрања широм света, председник Басеску је започео тврдњом да је, нажалост, Савет безбедности ОУН последњих деценија изгубио међународни ауторитет и „моћ”, да се његове одлуке не поштују. Њих крше „велике силе” онако како се њима прохте. „Иако постоји резолуција СБ 1244, која потврђује територијални интегритет Србије и њен суверенитет над Косовом” западне силе не поштују ту резолуцију. „Постоји чак око 30 резолуција СБ које потврђују територијални интегритет и суверенитет Грузије на читавој њеној територији”, а које Русија не ферма. „Овако нешто се дешава први пут после Другог светског рата.” Басеску сматра да је то недопустиво и тражи да се поврати ауторитет СБ и његових одлука.

Румунски председник је напоменуо да је његова земља упутила у Брисел „европској влади” један свој добро промишљени „нон-пејпер”, документ који апелује на „трансатлантску солидарност” ради решавања „замрзнутих сукоба у црноморској зони, укључујући и придњестровску кризу”, уз „поштовање међународног права, тј. суверенитета, независности, територијалног интегритета и неприкосновености државних граница”.

Све је почело са Косовом и проглашавањем његове независности. Затим су дошле Јужна Осетија и Абхазија. На помолу су још тежа збивања, она око могућег распарчавања Украјине (Крим). Басескуа посебно брине судбина Републике Молдавије, односно њен проблем са жељом русофонског Придњестровља да се отцепи. Поменуте су и друге „вреле тачке” – Нагорно Карабах, Кипар...

 „Предлажемо да ЕУ поново врати на дебату у СБ УН читав склоп сукоба у зони Црног мора, склоп који, по нашем мишљењу, треба да укључи и Косово”, објаснио је Басеску једном другом приликом.

У интервјуу на државној телевизији шеф румунске државе је такође нагласио да је неопходно да се из корена промене и „начин, формат и механизам преговора који се већ више од 15 година воде у циљу решавања разних међународних конфликтних стања”. Ти преговори и међународни механизми испољили су потпуну јаловост. „Они су само довели до консолидације елемената државности на територијама које желе да прогласе своју независност”, рекао је Басеску.

Запажена је чињеница да су свеколики румунски медији веома пасивно дочекали најновију спољнополитичку иницијативу председника Басескуа. Већина водећих букурештанских листова просто су је игнорисали. Испало је као да није ни покренута. Једино је тиражна „Романија либера” нашла за сходно да је коментарише и чак оцени као нешто „супротно националним интересима”, и то уз следећу аргументацију (извињавам се због подужег цитата).

„У ’замрзнуте конфликте’, осим она четири поменута (Придњестровље, Абхазија, Јужна Осетија, Нагорно Карабах) Румунија укључује и... Косово. Председник одбија да прихвати ’јединственост’ случаја стања на Косову, коју је он оценио као ’трик’. Није, међутим, јасно чему тежи Букурешт, пошто то шта ради Трајан Басеску значи извођење принципа на метафизичке висине и одсецање сваке везе између њих и политичке стварности. И док се Американци надају да ће једног тренутка пронаћи неки начин да приморају Русе да оду из двеју грузинских покрајина, док се Европљани надају да ће Москва утолити своју глад за влашћу гутањем ’блиског суседства’, Басеску се нада да убеди све – Американце, Европљане и Русе – да учине корак назад, и то због светих начела неприкосновености граница. То је, просто, немогуће у реалном свету.”

Заиста, како ми рече један мој румунски колега новинар, или је председник Басеску модерни Дон Кихот, који наивно плива у узбурканим водама светске дипломатије, или су „дрматори света” постали толико безобзирни, да им је вода ушла у уши и да не знају шта раде и куда све то води.