Необична судбина јединог Теслиног портрета

Ужице – Изложба „Никола Тесла у свом и нашем времену” о славном научнику и његовим изумима биће до 16. јуна доступна посетиоцима Народног музеја у Ужицу. Од средине маја, када је отворена та занимљива поставка београдског Музеја Николе Тесле, многи Ужичани су видели моделе Теслиних индукционих мотора, пумпи, лабораторија, брода с даљинским управљањем... Посебну пажњу привукла је изложена реплика јединог уметничког портрета Николе Тесле, о чијем настанку јавност недовољно зна.

Овде смо у разговору с Владимиром Перићем, кустосом Музеја Николе Тесле, дознали да је та уметничка слика, позната као „Плави портрет”, давно настала, у време Првог светског рата, и имала необичну судбину.

– Овај оригинални портрет чува се у музеју Нордси у немачком градићу Хусуму. Дуго ту нису знали чији је лик на слици и све до 2009. у њиховој збирци се водио као портрет непознатог мушкарца. Ауторка овог уметничког дела је Вилма Љвов Парлаги, мађарска принцеза која је живела у Америци, Теслина пријатељица. Лик славног научника са портрета био је у међуратно доба на насловној страници америчког магазина „Тајм”, тај примерак је међу експонатима ове изложбе – подсетио је Перић.

Детаљније о судбини „Плавог портрета” писала је „Политика” 2009. године у тексту „Пронађен једини портрет Николе Тесле”. Ауторка тог написа наводи да је тада светом пролетела вест да ће у немачком градићу Хусуму после 85 година свечано бити представљен недавно откривени чувени „Плави портрет”, за који је познати научник један једини пут у животу седео у атељеу и позирао.

„Не зна се како, али током јануара 1916, принцеза Вилма Љвов Парлаги, екстравагантна мађарска аристократкиња настањена у Америци, иначе Теслина пријатељица, наговорила га је да се скраси у фотељи неко време, мада он није имао обичај да позира уметницима. Назив ’Плави портрет’ настао је тако што је Тесла, коме се није допало осветљење у принцезином атељеу, направио сопствени светлосни аранжман и позирао под светлошћу јаких светиљки, филтрираној кроз плаво стакло”, пише у тексту „Политике”.

Након смрти принцезе уметнице портрет је продат на аукцији 1924. године, откад се губи из видокруга јавности. Његова судбина дуго је представљала мистерију за широк круг људи заинтересованих за Теслин живот и дело.

„Да историчар уметности др Корнелијус Штекнер није 2007. мало дуже осматрао ’Портрет мушкарца’ у збирци Лудвига Нисена (њујоршког трговца дијамантима који је слику завештао родном Хусуму) и на њему препознао лик Николе Тесле, чувена слика би и даље било далеко од очију јавности. Јер музеј Нордси у Хусуму, на самој граници с Данском, није баш масовно посећен”, писала је „Политика” 2009, додајући да је Штекнер своје запажање прво пријавио директорки музеја Нордси, а затим имејлом обавестио директора београдског Музеја Николе Тесле. Утврђено је да се ради о заиста изузетном открићу. Касније је код нас направљена реплика „Плавог портрета”, коју сада, ево, могу видети и Ужичани.