Опасни прекиди дисања у сну

Слип апнеа је назив за групу поремећаја спавања који се карактеришу понављаним прекидима дисања, такозваним апнеама током сна. Прекиди дисања у току сна могу бити централни, када током спавања изостане „сигнал” за дисање од стране централног нервног система, и опструктивни, који представља хронично прогресивно обољење са карактеристичним понављаним прекидима дисања током спавања услед комплетног или делимичног колапса дела дисајног пута у пределу иза меког непца или језика. Ови прекиди дисања доводе до пада нивоа кисеоника у крви, поремећаја рада срца, плућа и целог организма уз прекиде сна.

Најновији подаци указују на то да готово милијарду људи узраста 30–70 година у свету тренутно болује од неке форме опструктивне слип апнее, од чега више од 400 милиона људи (више од 45 одсто) болује од умерене до тешке форме која захтева озбиљно лечење. Најмање 500.000 људи у Србији има слип апнеу која захтева лечење.

Др Мартин Попевић (Фото: лична архива)

Доцент др Мартин Попевић, ЕСРС сертификовани сомнолог и специјалиста медицине рада из Института за медицину рада Војномедицинске академије, каже да током ноћи тегобе пацијента углавном препознају брачни партнери или чланови породице. Доминира гласно хркање, праћено прекидима у дисању краћег или дужег трајања, који понекад имају особине гушења, и завршавају се буђењем, осећајем страха, немира, презнојавања, горушицом, сувоћом уста. Могућа је и појава ноћног мокрења, лупања и прескакања срца, јаких главобоља и отежаног дисања.

– Ујутро се јавља осећај малаксалости, ненаспаваности, сувоће уста, горушице или надимања због дисања на отворена уста. Присутан је и осећај тежине у глави, напетост, раздражљивост, тешкоће у концентрацији или памћењу. Током дана, присутна је прекомерна поспаност, умор, ментална и физичка успореност. Поспаност се може јавити након оброка, током гледања телевизије, вожње у превозу, али и у активним ситуацијама (разговор, ходање, управљање моторним возилом). Тегобе са спавањем се погоршавају ако се пацијент угоји, ако дође до прехладе, након конзумирања алкохола, седатива или приликом спавања на леђима – наглашава др Попевић.

Опструктивна слип апнеа је обољење које се по својој учесталости, особинама и последицама налази у рангу артеријске хипертензије, хроничне опструктивне болести плућа, дијабетеса, метаболичког синдрома, депресије и малигних болести, и веома је повезана са настанком и погоршањем ових обољења, али је, нажалост, у 80 одсто случајева непрепозната и самим тим нелечена.

Особе са овим проблемом имају два до три пута већу шансу да доживе повреду на раду, а ако управљају моторним возилима чешће учествују и страдају у саобраћајним незгодама. На дуже стазе, може доћи до настанка и погоршања високог крвног притиска, срчаног попуштања, аритмија и исхемијске болести срца. Пацијенти имају ноћне скокове притиска, а касније често болују од резистентне хипертензије када је потребно више лекова у терапији. Постоји јасна веза између овог проблема и инсулинске резистенције, дијабетес мелитуса и метаболичког синдрома. Депресија се виђа пет пута чешће код људи са апнеом у спавању, а истраживања указују да људи са нелеченом болешћу више оболевају и од малигних обољења плућа, коже, главе и врата.

– Према нашем искуству, од појаве првих симптома до дијагнозе пролази 10–15 година зато што се о овој болести мало зна и мало прича у Србији, тако да ни пацијенти ни здравствени радници не реагују на време. Постоје различити упитници које пацијенти могу сами попунити и проценити ризик, ту су и мобилне апликације које помоћу мобилних телефона или „паметних” сатова нуде могућност праћења карактеристика сна, присуства и јачине хркања, промена у пулсу и нивоу кисеоника током сна, чиме и особе које живе самостално могу проценити да ли су у ризику. Златни стандард за дијагнозу је целоноћна комплетна полисомнографија (ПСГ) која подразумева целоноћно симултано праћење већег броја физиолошких параметара (мождана активност, дисање, рад срца, активности мишића лица и екстремитета) и понашања пацијента током процеса спавања. С обзиром на то да се ради о релативно сложеној и скупој дијагностичкој процедури која захтева хоспитализацију пацијента, у последњих неколико година се препоручује такозвана портабилна кардиореспираторна полиграфија, која се може радити у кућним условима, са опремом коју пацијент сам може да постави пред спавање, чиме се за краће време долази до дијагнозе и терапије – наводи др Попевић.

У случају блажих до умерених форми болести, модификација животних стилова, исхране може довести до смањења или престанка тегоба. Код пацијената са тешким формама болести и компликацијама неопходна је дуготрајна редовна терапија уз промену животних навика. У пракси се, сматра наш саговорник, најбоље показала примена континуиране терапије ваздухом који се удише под повећаним притиском путем маске за нос или нос и уста током спавања.

– Позициона терапија има за циљ елиминацију спавања на леђима, пошто се прекиди у дисању погоршавају у овом положају тела. Код извесног броја пацијената позитивни ефекти су остварени применом оралних протетских система који функционишу по принципу извлачења/спречавања повлачења језика или доње вилице током спавања. Хируршке методе су индиковане код пацијената са деформитетима костију лица и лобање или мекоткивним абнормалностима регије ждрела. Медикаментозна терапија се заснива на модификацији контроле вентилације, структуре спавања или повећања тонуса мишића. Најновија истраживања показују и позитивне ефекте електричне стимулације нерава који регулишу рад мишића ждрела путем електрода из поткожно уграђеног система код пацијената са умерено тешком и тешком оструктивном слип апнеом – закључио је наш саговорник.