Како искористити трему на пријемном испиту

Како од треме створити савезника, а не непријатеља, елиминисати је или искористити је као подстицај за добру концентрацију на што успешније решавање задатака на пријемном испиту, пита се ових дана око 60.000 матураната у Србији, који се налазе на једној од битнијих животних раскрсница. Од резултата елиминационих тестова највероватније зависи и опредељење за њихову будућу каријеру и занимање којим ће се бавити у животу. Страх да нису довољно добри за студије које их очекују или да су други бољи, да се нису ваљано спремили за пријемни, па ће посрнути на овој првој већој прекретници, може да се предупреди уз савете школских психолога, чија реч је месец дана пред пријемни можда битнија него у току свог претходног школовања. Такве препоруке, исцрпљене из дугогодишњег рада са ученицима нишке Гимназије „Бора Станковић”, за „Политику” открива психолог те школе Ивана Живковић.

Она матурантима поручује да је веома важно да добро организују време и имају на уму да је подједнако битно да издвоје сате за одмор, као и за учење. Како би смањили тензију пред полагање пријемног испита, добро је, каже, да науче неке од техника релаксације јер, на пример, вежбе правилног дисања могу и те како бити од помоћи у савладавању свакодневног стреса. Наглашава да је психичко здравље неодвојиво од физичког и истиче да ће свакодневна рекреација, макар у виду дуже шетње, уз довољно сна и правилну исхрану у великој мери допринети матурантима да се добро осећају.

– Свако треба да нађе за себе ствари у којима ужива и да се њима бави у слободно време: било да је то читање књига, слушање музике, цртање, боравак у природи. Ово посебно важи за амбициозне ученике који и слободно време проводе учећи. Дружење са вршњацима и разговор са члановима породице, такође, могу допринети бољем психичком здрављу. Информације о студијском програму, начину полагања пријемног испита, пролазности на њему и условима за упис, као и упознавање са изворима за спремање за тестове умногоме могу смањити неизвесност код ђака приликом припреме пријемног испита и одабира жељеног факултета – подвлачи Живковићева.

Ђацима који воле рад у групи препоручује се да се преслишавају и уче са другарима. Наглашава и да је посебно корисно да иду на припремну наставу за полагање пријемних испита коју организују факултети. Али и да поразговарају са студентима који су пријемне задатке и питања на истим факултетима решавали годину, две пре њих. Уколико не могу да се изборе са јаким и непријатним осећањима пред полагање елиминационих тестова добро је, каже, да попричају о томе са стручњацима, међу којима су им стално на располагању и школски психолози.

– Када је у питању избор факултета, није реткост да родитељи пројектују своје жеље на децу и притискају их око избора будућег занимања. Ако то збуњује ђаке и нису баш сагласни са родитељима, може им помоћи психолошко тестирање, односно професионална оријентација ученика, коју у нашој школи радимо у сарадњи са Психолошким саветовалиштем за студенте и Националном службом за запошљавање. Догађа се и да родитељи, најчешће из страха да ли ће њихово дете остварити успех на пријемном испиту и уписати жељени факултет, притискају матуранта да мора више да учи ако жели да успе, што може бити контрапродуктивно. Ако примете да су претерали, или им се ђак пожали, саветујем да направе баланс и уваже потребе и могућности детета – изричита је Ивана Живковић.