Кривичари траже увођење регистра прогонитеља

Постоји идеја да се у нашој земљи оснује регистар осуђених за прогањање. Ово кривично дело је последњих година све чешће у пракси судова, а показало се да може бити и окидач за убиство или наношење повреда, речено је на годишњем саветовању судија у Врњачкој Бањи.

Прогонитељи су најчешће мушкарци од 20 до 45 година, а жртва су у највећем броју жене од 20 до 33 године. Статистика бележи 133 осуђујуће пресуде закључно са 2021. Од тога је у 17 случајева изречена казна затвора, а у 13 кућни затвор, док је највећи број осуђених „прошао” са условном осудом или новчаном санкцијом.

Кривични законик прописао је за прогањање новчану казну или затвор до три године, а само у тежим случајевима и до пет и десет година. Тежи облик прогањања постоји ако је изазвана опасност по живот, здравље или тело жртве или њој блиске особе, а најтежи облик ако је дошло до смрти.

Према речима судије Бојане Пауновић из Врховног суда, забележен је случај осуђеника који је жртви упутио више од три хиљаде позива и преко седам хиљада порука – за само 24 сата. Судије су се питале да ли је тако нешто уопште могуће у том временском периоду.

– Имали смо и случај када је окривљени позвао сто пута за 45 минута, укључујући и позиве када је телефонска веза прекинута одмах након што се жена јавила. Тако нешто сасвим сигурно изазива узнемиреност код жртве прогањања – казала је судија Пауновић.

Прогонитељи користе и скривене камере и системе за „џи-пи-ес” праћење, шаљу поруке са лажних профила на друштвеним мрежама, пишу огроман број коментара у којима изражавају „дивљење” особи која је предмет њихове прекомерне „пажње” шаљу нежељене поклоне у великим количинама, а некада оштећују возила и друге ствари својих жртава. Прогањање је и када жртва свакога дана добија цвеће које не жели, навела је судија.

– Ово кривично дело карактерише упорност и континуитет. Један од начина прогањања је и остављање јасних трагова жртви на основу којих она закључује да прогонитељ прати њено кретање. Када је реч о порукама на друштвеним мрежама, важно је да жртва направи „скриншот” тих порука, што ће бити саставни део њеног исказа као оштећене у кривичном поступку – објаснила је судија Бојана Пауновић.

Судија Драгослав Милановић из Вишег суда у Смедереву оценио је да ће се ово кривично дело све чешће појављивати у судској пракси, управо због веће доступности различитих средстава комуникације. Сматра да би увек требало урадити неуропсихијатријско вештачење осумњиченог, јер се може испоставити да прогањање, као лакше кривично дело, представља само увод за извршење тежих дела, као што је наношење лаких и тешких повреда и убиство.

Питали смо судије да ли би због тога требало можда применити још неку меру, будући да је за прва четири месеца ове године у Србији извршено 18 фемицида, а затим су се почетком маја догодила два масовна убиства.

Судија Милановић је одговорио да постоји идеја о оснивању регистра осуђених за кривично дело прогањања, на сличан начин као што постоји регистар педофила. За сада је то још идеја стручњака која је неформално предложена за будућу измену Кривичног законика. Поред тога, било је судија које су предлагале да се уведе могућност изрицања привремене мере забране приласка и контактирања са жртвом, исто као у случајевима насиља у породици.

Судија др Дијана Јанковић из Апелационог суда у Нишу рекла је да радња извршења кривичног дела прогањања обухвата велики спектар понашања, од праћења, позива, слања порука, па до злоупотребе личних података ради наручивања робе или услуга, али и других радњи које могу да наруше спокојство и изазову осећање нелагоде и страха код жртве.

– Неке од тих радњи могу да изгледају безазлено на почетку, али на крају могу да ескалирају и да заврше убиством, не само особе која је жртва прогањања, већ и оних који су јој блиски. У Вишем суду у Врању забележен је случај убиства на мах, када је жена била физички нападнута од прогонитеља и одбранила се узевши нож – навела је судија Јанковић.

У пракси се као жртве прогонитеља појављују и чланови породице, пријатељи и колеге особе која је прогоњена. У неким случајевима поставља се и питање разграничења са кривичним делом угрожавања сигурности.

Пред Основним судом у Нишу, напоменула је судија Јанковић, до сада је вођено 18 поступака за кривично дело прогањања. У пет случајева изречена је казна затвора, у два новчана санкција, а седам прогонитеља добило је условну осуду, док је према четири особе одређена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи.