Фијаско система на проби државне матуре

Систем је пао на проби велике матуре. Резултати симулације само једног дела државне матуре, теста из матерњег српског језика и књижевности, који су прошле недеље решавали средњошколци на проби државне матуре, нису објављени данас на административном порталу. А било је најављено да ће ученици који 31. маја ураде пробни матурски тест од 5. јуна моћи да провере како су решили задатке и евентуално поднесу приговоре на грешке у прегледању у електронској форми. Ово тестирање било је важније за систем, него за ђаке и – догодио се фијаско. И на делу, опет, показало се да систем није спреман за увођење испита који је замишљен да замени пријемне за упис на факултете. Чак, да није спреман да по плану заврши ни симулацију тестирања.

Прегледање тестова је одложено. Професори који су задужени за прегледање радова ученика с пробе матуре не могу да се улогују на онлајн платформу која томе служи нити знају да ли ће и када тачно овај посао наставити, или се од свега одустаје. Из Министарства просвете нису одговорили на упит „Политике” да разјасне зашто нема резултата пробе државне матуре, зашто је прекинуто прегледање тестова, када ће и да ли ће бити урађено до краја, или се проба и за систем завршила због гомиле софтверских проблема?

Према сазнањима нашег листа, професори који су задужени за прегледање тестова с пробе матуре, обавештени су да се тај посао одлаже „за период после 6. јуна”, а главни разлог је „проблем примене софтверског решења присутан од започињања скенирања” који је изазвао озбиљна кашњења „у фази прегледања задатака затвореног типа”. Истовремено, и прегледање задатака отвореног типа било је веома успорено и изискивало је додатна подешавања, како је појашњено прегледачима.

И на дан пробе државне матуре сваки час је баговао и падао нови портал „Моја матура” посвећен великој матури. Обавештење које су добили прегледачи потврђује да је проблем постојао и у скенинг центрима, а била је идеја да све „затворене” задатке, оне у којима ученик треба да обележи један или више тачних међу понуђеним одговорима аутоматски прегледа софтвер. Таква је била већина задатака на пробном тесту. Ученици су на испиту из српског (матерњег) језика решавали укупно 23 питања, од тога је свега пет било „отворених”, то јест оних у којима се од ђака очекује да допишу одговор. Задатке отвореног типа требало је, такође, у електронској форми да прегледају наставници, али им је речено да сачекају, да се тај посао одлаже. Како је изгледао пробни матурски тест, али и кључ за бодовање са исправним решењима, објављено је на сајту Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Међутим, поента ове пробе није била у провери знања ученика, него у евидентирању и исправљању евентуалних мањкавости процедура и процеса. Проблема и потешкоћа било је очито довољно да се привремено или потпуно обустави ово пробно тестирање система.

Намера просветног врха била је да само један од три дела будућег матурског испита тестира у пуном капацитету, почев од штампања, паковања у сигурносне кесе, дистрибуције на државном нивоу, скенирања у 17 центара, софтверског прегледања, а након тога чак и могућности електронског подношења жалби на евентуалне грешке у прегледању испитног материјала. Планирали су да нормирају процес, да виде колико ће времена бити потребно да се у скенинг центрима обраде тестови, колико у просеку за електронско прегледање задатака. Систем је требало да функционише и кад се истовремено улогује нешто мање од 2.000 ангажованих прегледача. И из дебакла на проби надлежни могу да извуку поуке за даље унапређивање система.