Пре цуцле и пре ћевапа, увек је под јастуком нека Змајева ризница

Нови Сад – Двориште куће Чика Јове Змаја у Сремској Каменици поново је овог јуна место одакле су свечано кренули сусрети деце и песника, посленика културе, учитеља и педагога, које традиционално окупљају „Змајеве дечје игре”. Музиком, глумачким рециталом и предајом награде „Змајев штап” песнику млађе генерације Стефану Митићу Тићмију, овде су почеле 66. Игре.

Ове фестивалске недеље, Игре доводе у Нови Сад и градску околину више хиљада деце учесника и стотину професионалаца. Међународни центар књижевности за децу, новосадско удружење које организује манифестацију, приредило је 133 програма на четрдесетак локација.

Змајевци су у друштву драмске уметнице Горице Поповић и ђака локалне школе „Јован Јовановић Змај“ посетили гроб тог песника и лекара у Сремској Каменици, где је глумица рецитовала његове родољубиве стихове „Светли гробови”, након чега су се заједно вратили у Змајев музеј, кућу где он провео последње године живота.

Њему у част изводи се и химна Игара, склопљена од Чика Јовиних стихова, на музику Зафира Хаџиманова, настала пре четрдесетак година. Од када ју је Зафир први пут извео са Сенком Хаџиманов, доживела је шест аранжмана, а један од њих урадио је змајевац – музички уметник Александар Балош Гонзо, који је наступио са гитаром.

Како то изгледа када девојчица разговара са дрветом, и шта они то причају, показала је публици Софија Мијатовић, која је на свечаном отварању извела одломак из награђиване монодраме за децу „Ја сам Акико и ја сам супер”. Представа је настала по књизи Стефана Митића Тићмија, који је написао „Ја сам Акико”. Ако је деца још нису прочитала, поручили су змајевци, крајње је време да то учине, а и распуст је сада, напомињу, дужи, па времена има још више – за књиге.

Песник уметничког имена Тићми носилац је „Змајевог штапа” за 2023. годину, награде која се додељује од 1984. писцима у улози домаћина фестивала. Управа манифестације била је једногласна и око свих лауреата за друга признања која се додељују. Тићми је своје стваралаштво почео делом „Уватиле ме лутке”, а наставио романима „Ја сам Акико” и „Капут од маховине”. Најновије дело, збирка прича за децу „Повратак у Необузданију”, настала је из пера више аутора као позив да се помогне попуњавање библиотечких фондова, речено је на свечаном отварању Игара, одакле су позвали публику да се томе прикључи, да би сви могли да читају још више током овог распуста.

Лауреат је одраније носилац књижевне награде „Политикиног Забавника” за 2018. Пише за телевизију, позориште, стрип, нарацију за видео-игре. Превео је поезију на знаковни језик, прилагодивши је глувим и наглувим особама. У Лесковцу је са Омладинским клубом оформио бесплатну библиотеку са неколико хиљада наслова.

„Моје зле слутње су се обистиниле – никада нећу сазрети. Уселио сам се у своју кожу из неке далеке земље, пијем лекове за хипертензију на бући-бући сламчицу. Волим екстремне спортове, волим да на Дорћолу прескачем псећа гованца и овај говор је у суштини требало да се зове: ’Леле, мајке, добио сам Змајев песнички штап’. На вашу срећу и на моју радост, не зове се тако”, казао је Тићми представљајући себе публици.

Стваралаштво за децу упоредио је са уношењем светла у мрачном свету. Како је испричао, недавно се преселио у Београд у једну малу тамну гарсоњеру, окружену зградама и без терасе. Унео је у њу жуту простирку, купио лимун, а приметио је ту и дршку за сечење хлеба, исто жуту, као и жућкасте књиге које је прво уселио у тај простор.

„Онда сам схватио да сам све време на некакав нерационални, интуитиван начин, покушао да унесем сунце у ту мрачну и тамну собицу. Стварање за децу је такво, та паралела може да се створи, а то је да сви ми у овом свету данашњем, који је јако мрачан и тмуран, поготово је овај црни мај такав, покушавамо на кант, на гурку, на чудестан начин да угурамо то сунце у књижевност за децу. У ствари, да са сваком новом причом, новом књигом, дружењем, обасјамо децу на најплеменитији могући начин”, казао је награђени песник.

Радио је у књижари, како је рекао, па зна да се и пре цуцле и пре ћевапа под јастуком увек нађе нека песмарица и „Змајева ризница”.