Британски премијер би да избеглице шаље у Молдавију

Смањење илегалне миграције на самом је врху списка приоритета британског премијера, који то очекује и од својих европских колега, што је и подвукао на недавном самиту Европске политичке заједнице у Молдавији. Риши Сунак је тада у замак Мими у близини Кишињева дошао да уз европске колеге пропагира јединствену Европу и пошаље дипломатску подршку Молдавији на њеном путу ка европској будућности. Међутим, осим тога, британски премијер жели да с овом земљом започне преговоре о враћању оних који илегално прелазе Ламанш. Договор би у суштини био налик оном постигнутом с Грузијом, који ускоро ступа на снагу.

Молдавија је сиромашна земља, а британско Министарство спољних послова најавило је десет милиона фунти помоћи за финансирање економских реформи у овој земљи, укључујући енергетски сектор. Сунак је на самиту поновио да се Европа суочава с претњама без преседана на границама, мислећи притом не само на рат у Украјини већ и на „пораст организованог имиграционог криминала широм континента”. Он већ има подршку Емануела Макрона с којим сарађује на, како рекоше, очувању граница две земље, као и италијанске премијерке Ђорђе Мелони. Позната је њена политика враћања бродова с људима који беже из кризама захваћеним подручјима.
Британски премијер настоји да испуни обећање постбрегзитовских влада успостављањем контроле над државним границама. Његов кабинет усвојио је закон по којем код њих не могу да остану тражиоци азила који су илегално ушли у земљу. Они ће по хитном поступку бити депортовани, без права да им буде размотрен захтев за азил. Сунак покушава да спроведе у дело и замисао свог претходника Бориса Џонсона, да ове људе депортује у Руанду. Британске власти су схватиле да не могу да враћају тражиоце азила у европске земље у мери којој су замислили, па су се окренули земљама ван Европе. Одлука да тражиоце азила склоне са своје територије на другу, а потом баш у земљу која се не може сматрати сигурном, опасан је преседан. Спорна је с аспекта међународног права, па је Британце у спровођењу ове замисли у дело спречила привремена мера забране Европског суда за људска права.

Сунак је постигао договор с Тираном о враћању Албанаца који илегално улазе у Велику Британију. Добија и позитивне реакције председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен у жаљи да се успостави јача сарадња између британских агенција и Фронтекса. Уговориће и појачану размену обавештајних података с Бугарском како би се сузбиле „криминалне банде које профитирају од илегалне миграције”. Британски „Тајмс” пише да ће се Лондон фокусирати на сарадњу с Бугарском (кључном тачком за улазак у ЕУ) и посебно Турском, одакле постоји могућност да бар милион сиријских и авганистанских избеглица крене ка западној Европи.

Међутим, британски план само је један од примера праксе тежње европских земаља да екстернализују питање азила. Како је за наш лист рекао Никола Ковачевић, правни саветник у Центру за истраживање и развој друштва ИДЕАС, треба бити фер и рећи да се на свим европским границама не поштују људска права избеглица. Ковачевић је нагласио да је миграција незаустављива, али да је политика популиста успела да избеглице сврста у један термин – мигранти, чиме је јавност лишила емпатије. Тако за многе они више нису људи у опасности, већ, како то рече Сунак – безбедносни ризик.