На боловање због умора

На уобичајено питање: „Како си?”, већина људи данас одговара: „Уморно”. Често одмах почињу и да се жале да их „све боли”, да се „распадају због посла” или се „не сећају када су се наспавали”. Ову причу најчешће прати заиста лице с подочњацима или повијен став, неправилно држање или тежак ход саговорника који се пожалио.

– Континуирана изложеност дуготрајном седењу на послу, физички или психички фокус како би се све постигло у данашње време често доводе до појаве умора, који као последицу може да има и синдром изгарања, звани брнаут. То је болест савременог доба. Најчешће погађа амбициозне људе, оне који себи постављају превише задатака и циљева – каже за „Магазин” лекар опште медицине Анђела Ратковић из Дома здравља „Стари град”.

Анђела Ратковић 

(Фото: Лична архива)

Због болова код лекара

Све више је оних који због овог синдрома долазе код изабраног лекара у дом здравља, независно од старости, тражећи упут за даље испитивање свог здравља и стања. Углавном се жале на екстремни замор, чак и у данима када нису имали великих физичких напора, на бол у мишићима или зглобовима. Неретко их мучи и несаница или имају испрекидан сан.

– Поремећај здравих навика изазива код многих и бол у стомаку или чак дијареју. Дешава се да се жале и на бол и стезање у грудима, окривљујући за то замор, као и на мучнину, недостатак ваздуха. Губитак телесне тежине и промене на кожи сличне алергијама могу, такође, да буду симптоми овог поремећаја – каже докторка Ратковић.

Од симптома зависи шта ће лекар пацијенту препоручити у овој ситуацији. Побројани симптоми могу да укажу и на постојање других болести, па је први корак лекара да таквог пацијента упути на подробно лабораторијско испитивање, ултразвучни преглед абдомена и штитасте жлезде. Ако се жали на бол у грудима, ради се и ЕКГ срца, а ако су тегобе везане за предео трбуха, потребан је и преглед код интернисте.

– Током узимања анамнезе, разговор у којем од пацијента сазнајете да пуно ради и да је изложен напору и стресу најбољи је путоказ. Ако су ове тегобе сталне или честе, такав пацијент може да се пошаље на боловање, односно да не иде на посао док трају испитивања и не открије се стварни узрок – каже наша саговорница.

Ако су налази уредни и утврди се да пацијент само има синдром хроничног умора, лекар ће га посаветовати како да уведе здравији стил живота. У то, по речима докторке Ратковић, спада препорука о смањењу стреса, ако је икако могуће, редовном сну и здравој исхрани, која подразумева редовне оброке, доручак, али ни ручак никако не треба прескакати, лаганију вечеру. Такође, мора да се уноси више течности како би се организам опоравио од грча и тешкоћа, али ослобађао редовно и од токсина које свакодневно уносимо на разне начине – исхраном, пушењем, алкохолом, кретањем у загађеној области... Лекари често саветују и узимање витамина и разних суплемената за побољшање имунитета.

– Лето је на прагу, па није наодмет да подсетим да боравак у природи може значајно да релаксира пацијента, што ће утицати и на унапређење пословног амбијента. Чишћење и проветравање радног простора, па и кућног, свима ће олакшати рад, а није лоше у паузама наћи начин за извођење бар кратких вежби истезања. Физичка активност, зна се, битна је свакако за здравље, а нарочито у случају свакодневног вишечасовног замарања кичме, врата и мишића због седења или стално понављајућих активности на послу. Неретко и због стреса и грча када хоћемо да урадимо често и више него што можемо да постигнемо. Пешачење после посла до куће, кад год су временске прилике погодне, саветовала бих свима, без обзира на године и стање здравља – наглашава докторка Ратковић.

Већи ризик код хроничних болесника

На питање колико некад појачани умор има везе с променама времена или годишњих доба, с прелазима између њих и променама температуре какве и сада осећамо, она подсећа да је од давнина познато да биометеоролошка ситуација може да утиче на организам.

– Промене температуре, влажности ваздуха, мењање притиска у атмосфери представљају значајан ризик за пацијенте који болују од хроничних – кардиолошких, пулмолошких и других болести. На то треба да обрате пажњу, узимају редовно терапију ако је имају, да мерењима и одласцима код доктора редовно проверавају стање. У томе могу да им помогну и укућани, ако их подсећају на обавезу редовног узимања лека, свакодневно кретање у хладнијем делу дана, као и када треба да опет ураде лабораторијске анализе и слично – подсећа докторка.

Тегобе на смени годишњих доба

– У прелазним периодима, на смени годишњих доба, чекаонице су обично пуне пацијената с различитим тегобама. Понекад пацијентима с хроничним тегобама у одређеним периодима саветујемо и да понове основну терапију коју увек у то доба узимају. Самим тим, запосленима међу њима ће бити лакше да раде, уместо да им се још појача свакодневни пословни замор и ослаби имунитет. Прелазан и тежак за многе је и сада актуелни почетак лета који „обнавља” хроничне тегобе као што су алергије на цветање траве и липе или на сунце, такође, виши или нижи крвни притисак или веће замарање при кретању. Некада је потребно и променити лек, уколико се види да стара терапија не даје очекивани ефекат. Без обзира на то шта је у питању, не предајте се умору – поручује др Анђела Ратковић.