Благо предака чува од заборава

Ужичанин Немањa Ковачевић своју животну мисију види у очувању српске традиције. На том плану, као новинар и водитељ, делује годинама кроз бројне телевизијске емисије, новинске текстове, али и кроз активност на промовисању манифестације „Сусрети на Змајевцу”, која има традицију дугу готово 180 година.

Значај чувања традиције, па и онога чему Ковачевић тежи, сажет је у народној пословици:„Боље да пропадне село него обичај”. За своје прве узоре наводи своју баку Божидарку и деду Гаврила, са Златибора.

– Они су на мене пренели љубав према песми, игри и нашим народним обичајима. Та љубав временом је расла и одвела ме прво до Културно-уметничког друштва. У мојој породици, отац Драган и мајка Лидија пренели су на моју браћу Уроша, Сашу и мене љубав према ближњем, отаџбини, својим прецима и нашој православној вери – каже Ковачевић.

Он је с непуних 17 година запловио у новинарске воде на локалној телевизији и тако 2012, званично, постао најмлађи новинар у Србији. Воли да истакне да се „уписао у историју” и 2019. године као најмлађи телевизијски новинар који је водио концерт на Коларцу у организацији Музичке продукције Радио Београда.

За свој рад добио је бројне награде и признања. Круна његове каријере је Златна значка Културно-просветне заједнице Србије коју је понео 2020. године као најмлађи добитник. Ова престижна награда додељује се од 1976. године за дугогодишњи допринос развијању културних делатности, за несебичан, предан и дуготрајан рад.

Немања је завршио Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент у Београду и стекао звање дипломирани економиста. Ипак, радије истиче да је „занат пекао” уз Нену Кунијевић, уредницу и редитељку РТС-а, ауторку серијала посвећених очувању традиције и изворне песме као што су: „Лети, лети, песмо моја мила” , „Играле се делије”, „Песмом да ти кажем”.

Немања је власник и ласкавог признања „Чувар традиције”. Да би га оправдао труди се да промовише младе талентоване групе и појединце који су окренути српском етносу. Од 2009. године активно учествује у организовању једне од најстаријих манифестација очувања традиције у нашој земљи „Сусрети на Змајевцу”.

Вашар на Змајевцу, у селу Рожанство, један је од ретких који се задржао у златиборском крају. Организатори су одлучили да споје традицију вашара с традицијом песме из грла, из вика, из повика, уз звуке громогласних труба и фрула, уз коло... У тој саборности, кроз различитост здружених учесника и извођача, своје место препознао је и Ковачевић. Привукло га је изворно стваралаштво предака. Традиција која није чување пепела, већ преношење ватре. Схватио је да битност нашег значења и постојања траје кроз векове и да тај исконски титрај и трепет срца, како колективни, тако и лични ваља чувати за будућа поколења.

– Велики је број младих и даровитих људи који заиста познају и поштују своју традицију и национални идентитет. Неколико хиљада културно-уметничких друштава регистровано је у нашој земљи и у њима је много младих – подсећа наш саговорник.

Додаје да је чување традиције мисија на коју смо сви позвани:

– Све више се организују разне традиционалне манифестације. Надам се да ће то довести до препознавања и чувања националног бића код младих. Верујем у то да ће Србија успети да одбрани свој језик, своју историју, па тако и своју песму и игру. Важно је да се од првог дана школе деца уче својој музици, обичајима, играма, једнако као и азбуци.