Пољска одлучно гази удесно

Република Пољска нашла се пред новим великим изазовом. Можда највећим у последњих око осам деценија, од времена кад је морала да погне главу пред немачким нацизмом и совјетском диктатуром и сама се претвори у аутократску државу, без основних демократских атрибута. И све то само стога да би актуелна власт, оличена превасходно у председнику Анджеју Дуди и десничарској партији Право и правда (ПиС), која земљом влада још од 2015, остала у функцији – до даљег.

Праву буру у тамошњој јавности изазвао је недавно усвојени предлог закона којим је предвиђено успостављање посебне комисије чији би задатак био да се бави „руским утицајем” у земљи Пољака. Овако срочена одредба у до сада незапамћеној мери опструише права грађана централноевропске земље, пре свих право да размишљају сопственом главом. А притом се превасходно мисли на јавне делатнике, припаднике невладиних политичких покрета, независне мислиоце, новинаре, уметнике... Укратко, свако ко је на било који начин наклоњен Русији, Путину..., пословно, приватно, или на неки други начин има контакт с овом земљом или њеним представницима, може да буде на дуже време изопштен из јавног живота.

Рекло би се, типична антируска кампања, подстакнута свакако и од САД и НАТО-а, покушај је да се утицај највеће државе на свету што више сведе унутар њених граница, а поготово да се не шири даље ка западу. Неко је очигледно смислио да је управо супротстављање политици Москве и руског руководства најбољи начин за одржање већ опасно начетог либералног поретка што царује делом света који себе сматра – цивилизованим.

Ипак, како изгледа, иза поменутог антирусизма крије се нешто много приземније. Крије се најобичнија борба за власт. Наиме, опште је мишљење да поменути закон има циљ, пре свега, да онемогући било какву политичку делатност садашње опозиције и бившег премијера Доналда Туска, а тиме и могућност да се на предстојећим изборима кандидује на место шефа државе.

Како преноси пољски „Независни дневник”, усвајањем овог закона новоформирана комисија имала би иста права као казнени одреди који делују у ратним временима. Њени чланови имали би неограничену могућност да идентификују и кажњавају све оне које означе као „агенте Кремља”. А то несумњиво значи повратак у времена између два велика рата, кад су стотине и хиљаде невиних људи теране у логоре и стрељане без суђења и икакве истраге. У данашњим условима, то би највероватније значило уклањање с руководећих позиција, ограничавање грађанских права, укључујући и право да бирају и буду бирани.

Нема сумње да су у ПиС-у решили да крену оштро. Догађаји у суседној Украјини, све видљивија немоћ Европске уније да се избори с проблемима који су из тог рата произашли, као и очајнички покушаји САД да задрже позиције у новом свету, створили су неку врсту атмосфере у којој на површину све више излазе неиспуњене историјске амбиције, немоћ некада јаких регионалних играча да остану у игри као предводници, страх од времена мултиполарности које незаустављиво долази.

А да су се Дуда и његови следбеници мало „залетели” пало је у очи и европским парламентарцима, који су у Варшаву већ упутили писмо у којем од тамошње владе захтевају да добро промисли у вези са Законом о руском утицају и последицама које би могао да проузрокује. „Разговарали смо о ситуацији у Пољској и сложили се да тим поводом морамо да делујемо”, стоји у писму. Они којима је порука упућена тврде, међутим, да је реакција Европљана заснована на гласинама, неодговорним тумачењима појединих медија, и подсећају Брисел да је Пољска и раније имала сличне неспоразуме с појединим чланицама уније, али да је то ствар из домена – билатералних односа.

Видљив отклон Немачке, као доскорашњег несумњивог европског лидера, од рата у Украјини и могућег сукоба с Русијом, као и сличне реакције Француске и других великих земаља на континенту, инспирисао је Пољску да себи узме право да се огласи у име Европљана. У потпуности окренута Америци и у великој мери зависна од прекоатлантске војне и финансијске помоћи, бивша социјалистичка земља и највећи губитник у Другом светском рату решила је да се врати на политичку сцену, и то у границама некадашње Пољско-литванске уније („Реч Посполита”, 1569–1795) које су захватале и знатан део територија данас независних европских држава, пре свих Русије, Украјине, Белорусије, Летоније, Молдавије, Естоније и Словачке.

Рат у Украјини, за Пољаке, покренуо је лавину коју треба искористити. Заборављају, међутим, да је тражење излаза из економских потешкоћа у национализму погрешан рецепт још из прве половине 20. века.