Хришћански профит Ватиканске банке

Ватиканска банка је успела не само да финансијски стане на ноге већ изгледа и да поврати укаљани хришћански образ после афера са злоупотребом црквеног новца.

Институт за верска дела, што је назив за ризницу Римске курије која располаже имовином од 5,2 милијарде евра, остварио је профит од 29,6 милиона евра у прошлој години што је повећање за 63 одсто у односу на 2021, каже се у најновијем годишњем извештају ове финансијске институције.

Признање да институт сада послује строго по правилима стигло је од Комитета за борбу против прања новца Манивола, надзорног тела Савета Европе који је прогласио Ватиканску банку „као једну од најбоље рангираних институција у свету”.

Руководећи се хришћанском етиком да зарада није најважнији циљ пословања, Надзорни одбор Ватиканске банке предложио је да се дивиденда од 5,5 милиона евра искористи у добротворне активности Римокатоличке цркве. Три милиона евра ће бити утрошено на финансирање хуманитарних активности папе Фрање, а остатак  ће бити дат разним добротворним хришћанским организацијама.

Да би показали како им профит више није главно мерило Институт за верска питања пружа директну помоћ сиромашним појединцима, породицама и мањим заједницама и лицима са посебним потребама. Банка им такође плаћа и месечне рачуне од станарине до струје.

„Институт за верска питања на делу показује да само речи никада никога нису храниле”, додаје монсињор Батиста Рика из Ватиканске банке.

Председник надзорног одбора Жан-Батист де Франсу навео је да је највеће достигнуће у прошлој години било то што је банци после дуготрајног правног процеса враћено 17,2 милиона евра који су украдени са рачуна института пре 2014.

„Очекују се даљи успеси 2023. године у борби против ранијих злоупотреба. Етика је сада постала стални фокус, било да се ради о начину управљања имовином или вођењу Института за верска дела. У међувремену су подигнути ниво компетенције и пословна култура који су раније недостајали банци”, рекао је Франсу, преноси „Нешенел католик рипортер”.

Иако у извештају није прецизирано ко и како је вратио незаконито отуђена средства, све упућује на бившег председника Ватиканске банке и његовог адвоката које је

Ватикански трибунал 2021. године прогласио кривим  за проневеру и прање новца од продаје црквених некретнина.

Анђело Калоја, председник Института за верска дела од 1999. до 2009. године, његов адвокат Габриеле Лиуцо и Ламберто Лиуцо, Габријелов син, осуђени су и новчано кажњени због умешаности у остваривању профита од продаје имовине Ватикану.  Њима је суд наложио да Ватиканској банци врате укупно око 17 милиона евра са банковних рачуна института  који су били замрзнути на почетку истраге.

Ново руководство Ватиканске банке је 2019. године пријавило сумњиви захтев за кредит од 150 милиона евра за улагање у некретнине у елитном лондонском кварту Челси. Због овог сумњивог финансијског аранжмана на штету цркве у току је велики судски процес у Ватикану против 10 особа, међу којима je и некада Фрањин блиски сарадник кардинал Анђело Бећу.

Ватиканска банка основана 1942. године која има 12.700 клијената, углавном из католичких верских редова, свештеника и запослених у Светој столици у 112 земаља, претрпела је значајне промене за време папе Фрање и његовог претходника, покојног папе Бенедикта Шеснаестог, са циљем да се промовише транспарентност и ефикасност у финансијским активностима католичке институције. У указу издатом у августу 2022. године, папа Фрања је наредио да се сва финансијска имовина која припада Светој столици премести у Ватиканску банку ради промовисања централизације.

„Дошло је до спознаје да је институт део већег и важнијег организма и да он није финансијски свет, већ Света столица. Ова спознаја је у великој мери смањила идеју да се делује независно и да се може деловати без било каквог правила. Такође, баук правих катастрофа почињених у прошлости је и даље присутан што нас држи у сталној приправности”, рекао је новинарима монсињор Рика, прелат, на представљању годишњег извештаја прошлог уторка.