О постојању Срба у Илијашу сведочиће Храм Светог Илије

Од нашег дописника

Сарајево – Један од упечатљивијих примера што одсликавају судбину српског народа који је пре ратних сукоба у БиХ живео на подручју данашње Федерације БиХ јесте и општина Илијаш. У предратно време у тој локалној заједници, која је била део тадашњег града Сарајева, Срби су били већинско становништво (било их је много више од 11.000). Попис из 2013. године показао је да их је, након егзодуса који је уследио после потписивања Дејтонског споразума и припајања Илијаша Федерацији БиХ, остало око 400, или нешто више од два одсто. Данас их нема ни толико.

Парох илијашки јереј Божидар Тановић присећа се да је 2014. године, када је он дошао, у Илијашу било 160 српских домаћинстава. У последњих десетак година угашено је још око стотину огњишта, тако да у овом тренутку у Илијашу има, према његовим речима, шездесетак српских домаћинстава, односно само 120 припадника српског народа.

„Након избеглиштва у Илијаш се вратио веома мали број Срба, и то углавном старијих. Многи су продали своја имања и већина њих данас живи у Републици Српској и Србији. Неки и широм света. Нажалост, у Илијашу нема младих, нема деце, па отуда, што је и логично, нема ни венчања ни крштења. Идемо само на сахране”, прича парох Тановић за „Политику”.

На вишевековно постојање и живот српског народа на простору Илијаша и његове околине подсећа, између осталог, и Храм Светог пророка Илије, изграђен далеке 1881. године. Подигнут је на месту на којем је некада била црква брвнара, што је, како објашњава парох илијашки, доказ да су на тим просторима православни хришћани живели и молили се Богу и много пре 1881. године.

Кад су Србима „видели леђа”, муслимански екстремисти су покушали да у згариште претворе и Цркву Светог пророка Илије, па су је 28. јуна 1996. године запалили. Од потпуног уништења спасли су је грчки припадници мировних снага, који су у то време били стационирани у Илијашу.

Делимична обнова у пламену оштећеног храма почела је 2008. године, а потпуна, која још траје, шест година касније, када су обновљена и два парохијска дома, од којих је мањи саграђен 1875. године. Парох Тановић очекује да ће сви планирани радови, чија укупна вредност износи око 150.000 евра, бити окончани до краја наредног месеца и да ће, како је и планирано, митрополит дабробосански Хризостом 2. августа, на Илиндан, освештати обновљени храм.

Осим многих локалних заједница из Републике Српске, појединих политичара и привредника из тог ентитета, обнову храма у Илијашу, према речима пароха Тановића, финансијски су помогли и Општина Илијаш, бивши федерални министар за избегла и расељена лица Един Рамић, као и илијашки привредник Алмир Халиловић и многи други.

„Надамо се да ћемо уз помоћ добрих људи успети све да завршимо до планираног рока. О значају обнове храма и, генерално, његовог постојања на месту на којем је, сувишно је говорити. Он ће остати као једини сведок некадашњег постојања Срба у Илијашу, којих, највероватније, у ближој будућности више неће бити, с обзиром на чињеницу да је преостало српско становништво у поодмаклим годинама и да деце готово и нема”, каже парох Тановић и напомиње да се судбина Храма Светог Илије не разликује од судбине већине православних храмова на подручју Федерације БиХ.