Министарка Ђедовић: Независност у производњи струје стратешки циљ Србије

Министарка рударства и енергетике  Дубравка Ђедовић изјавила је данас да су нашој држави главни циљеви да буде енергетски независна, да има најниже могуће цене енергената за грађане и привреду и да планира адекватно транзицију ка чистим изворима енергије.

Она је за Танјуг истакла да је стратешки циљ владе, њеног министарства и државне политике да Србија буде независна од било ког увоза, јер тада, како је рекла, зависите од промена цена на тржишту.

„То вас уводи у ризике. Свакако је наш стратешки циљ да се не ослањамо, а у међувремену морамо да пребродимо неки период. Гаса немамо довољно па се ослањамо на увоз, али што се тиче електричне енергије желимо да се ослонимо на сопствене ресурсе по најмањој могућој цени. То захева улагања, захтева време, али морамо да идемо напред”, поручила је Ђедовић.

Она је рекла да и даље увозимо угаљ зато што немомо довољно сопствених ресурса ни количински, ни довољне калориске вредности, дакле, ни у погледу квантитета, ни квалитета.

„Није се улагало доовољно у рударску опрему. Држава је прошле године издвојила велику количину новца за набавку рударкске опреме, али треба да прође време да се то реализује. Производња је недовољна, мања је него прошле године. Педузаће је планирало увоз четири милиона тона на годишњем нивоу да би се то надокнадило, али се надам да ће се те количине смањивати. То ће зависити од тога колико се буде подигла наша производња”, навела је министарка.

Што се тиче реформе ЕПС-а, она је истакла да та реформа нема везе са тиме како је пословао ЕПС, већ да се сви слажу да нам требају промене и да треба да променимо начин управљања.

„Сви сматрамо да треба да професионализујемо управљање у нашим јавним предузећима генерално. Кренули смо од највећег и најважнијег, пре свега за нашу привреду. Поређење резултата је незгодно, јер смо ове године имали добру хидрологију, благу зиму, повећање цена струје, што је позитивно утицало на пословање ЕПС-а”, рекла је Ђедовић.

Додала је да мисли да не траба да се задовољавамо тиме, већ да стратешки размишљамо како да унапредимо планирање и остварујемо планове и пре свега, како да унапредимо инвестициона улагања која су нам неопходна.

Говорећи о норвешким консултантима у ЕПС-у, каже да су они урадили веома корисну анализу нашег енергетског сектора и планова и у ком смеру би требало да се развија у будућности.

„Мислим да идемо у том правцу у транзицији ка чистијим изворима енергије и да смо дошли до неког идеалног енергетског микса који би нама највише одговарао. Требаће време да дођемо до њих, пре свега да наша државна компаније дође до њих, да изгради своје капацитете, да откупимо пројекте који су можда спремни за градњу, да планирамо да што више диверсификујем наш сектор, да планирамо улагања у подизање рударске активности”, навела је министарка.

Подсећа да Србија и даље 60 одсто производње струје црпи из угља, из термоелектрана.

„Морамо да водимо рачуна о њима, да би ти објекти могли да издрже транзицију. Да завршимо ново постројење Б3 које ће нам дати нове капацитете, да започнемо изградњу важних хидро објеката, реверзибилних електрана Бистрица 3 или Ђердап 3, тако да имамо пуно посла. И то је само на тему електричне енергије”, каже министарка.

Додаје да морамо да видимо како даље да диверсификујемо додатне изворе снабдевања гасом, како да изградимо гасне електране, које ће нам омогућити у периоду транзиције, јер нам треба базна енергија да би могли да ингтегришемо више додатних извора енергије.

„Како да диверсификујем о сектор нафте. Има пуно посла, али битно је да смо одлучни и да смо кренули одлучно, пре свега да реформишемо наша јавна предузећа да би они могли да изнесу ту транзицију и улагања која нас очекују у наредних 10 година”, закључила је министарка.

Додала је да све то није једноставно, јер је енергетика сектор који захтева време и не може преко ноћи да донесе велике резултате.

„Битно је да са стратешке стране знамо где идемо. Када смо правили пројекције и планове, гледали смо колико нам треба енергије, гаса, нафте у наредних седам година. Колика ће бити потрошња, колико за индустријску која ће се повећавати, колико ће трошити наша домаћинства, да ли ћемо успети да побољшамо енергетску сефикасност. То захтева улагања али и веће субвенције државе за становништво”, навела је Ђедовић.

Нагласила је да морамо да едукујемо грађане да штеде, јер се енергија раније расипала, јер је, како је рекла, била доступна по приступачним ценама.