Вук на лимунади

Спава на столици у канцеларији, не узима храну, пије само воду обогаћену лимуновим соком. Вук Бојовић, директор Зоолошког врта, наставио је штрајк глађу који је започео пре два дана због, како каже, гнусних измишљотина. У управи ове институције на Калемегдану смењују се пријатељи, познати суграђани и новинари. Стање у "Врту" је редовно, запослени обављају посао, a посетиоци обилазе његове становнике. На први поглед чини се да све функционише.

Први човек Зоо-врта истакао је да, без обзира на савете пријатеља да не посегне за овим средством борбе, неће одустати.

– Говоре ми да је штрајк глађу за немоћне и да то није за мене. Сматрају да сам борац, али на други начин. Нисам се из немоћи окренуо овом виду борбе, него зато што сам пацифиста – рекао је Бојовић.

Не крије да је имао примедбе на рад градских власти, али каже да неће  дозволити да се неистине шире. Три киоска која су уклоњена пре три дана нису, тврди он, нелегално постављена у "Врту".

– Објекти су легални. Власници киоска испунили су све услове које је град тражио. Држави уредно плаћају порез и од тог новца вероватно се издржавају и Радмила Хрустановић и Горица Мојовић. Инспекција каже да недостаје дозвола. Та дозвола не постоји и нико је не издаје, јер ово није јавна површина – објаснио је први човек "Врта".

За две деценије колико је на челу ове установе пребродио је, како каже, хиперинфлацију, ратове, претензије политичких партија попут ЈУЛ-а, али ти проблеми не могу се поредити са садашњом недаћом. 

– Нисам дошао у "Врт" да бих профитирао. Овде сам провео своје најбоље године. Не могу да дозволим да неки мали болесни умови ово разграбе. Људи који ме подржавају дају ми снагу да истрајем. Подржава ме интелектуални крем Београда и Србије – казао је директор Зоолошког врта, не желећи да прецизира који су то људи.

У честим међусобним оптужбама између града и Зоо-врта, Бојовић је између осталог истицао да, осим ретких донатора, није било друге помоћи.

– Откад сам у овој кући сваког градоначелника молио сам да  постанемо јавно предузеће. Хтео сам да се посветим "Врту", а нисам имао прилике, јер сам ишао да просим новац. Борио сам се са ветрењачама. Ја сам савремени Дон Кихот. Овако је тешко издржавати "Врт". Највећу добит имамо од улазница, затим од закупаца киоска и од донатора. Успели смо да површину од седам хектара улепшамо, а град би да се окити туђим перјем – истакао је Бојовић.