Министарка Танасковић: Буџет за пољопривреду у овој години 113 милијарди динара

Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић изјавила је данас да је буџет за пољопривреду у 2023. који укључује и додатна средства намењена пољопривредницима, према последњим подацима око 113 милијарди динара.

Она је на седници Одбора за пољопривреду Скупштине Србије на којем су се разматрале информације о раду ресорног министарства, рекла да су пољопривредницима у овој години додатно дати прелевмани на млеко од 15 динара по литру, прелевмани на сир који су са 12 динара повећани на 30 динара за килограм, као и прелевмани на евапорисано млеко који су сада 300 динара по литри, а што није било предвиђено планом буџета.

„Субвенције по грлу су са прошлогодишњих 25.000 динара повећане на 40.000 динара, а субвенције по хектару су са 9.000 повећане на 18.000 динара и те субвенције биће исплаћиване у оквиру јавног позива који је ноћас завршен”, казала је Танасковићева, преноси Танјуг.

Она је објаснила да сви они који су конкурисали а нису још добили субвенције од 9.000 динара по хектару, њима ће сада бити исплаћено по 18.000 динара, док ће они који су добили по 9.000 у наредном период добити разлику, односно тај додатак.

„Сви који су се пријавили, њих нешто више од 305.000 добиће уместо 9.000 динара, 18.000 динара. Потпуно исто као што је то било и прошле године” , казала је Танасковићева.

Министарка је навела и да је за 50 одсто смањена такса за наводњавање у овој години, и да се кроз измене закона ради да она у потпуности буде укинута 2024.

Она је казала и да је прошле седмице имала састанак са ратарима и представницима Удружења Жита Србије како би се видела шта ће бити са ценом пшенице, која је тренутно на рекордно ниском нивоу од 18 динара.

„Постоје предлози, али не бих о њима тренутно говорила, јер су преговори још у току”, навела је она.

Када је реч о малинарима, министарка је додала да је од почетка године уведен мораторијум на кредите и њихов репрограм иде на 12 месеци.

Нагласила је и да је одобрена и кредитна линија у Поштанској штедионици, коју ће моћи да користе мали и средњи хладњачари до 100 тона малина уз услов да имају робу на стању, а која ће се процењивати у вредности од 300 динара по килограму.

„Банка ће одмах исплаћивати примарне произвођаче када буде одобрен кредит и то максимално до 30 милиона динара, а уколико постоји опција да је мањи дуг од тога, хладњача ће моћи да узме и део кредита за нови откуп”, објаснила је министарка.

Танасковићева је навела да је у односу на раније праксе, промена и то да ће пољопривредна инспекција контролисати стање робе у тим хладњачама, односно квалитет и количине које постоје, и да ће банка морати да се се сагласи за сваки килограм робе.

„Након што се роба прода услов је да прво мора бити измирен дуг банци за тај део колико је продато робе”, казала је она и додала да ће ови кредити већ данас кренути онима који су за њих аплицирали.

Ресорна министарка је говорећи о томе шта је све у овој години урађено у пољопривреди, навела и да је држава одобрила и кровну уредбу преко Развојне агенције Србије (РАС) преко које ће се кредитирати први пут пољопривредници, као и прерада у пољопривреди и да ће до милион евра кредита поврат бити 50 одсто.

„Ово је нешто што је изузетно битно, али неће важити за пољопривредна газдинства чији је оснивач физичко лице. РАС није у могућности да њих кредитира и за њих тражимо неко ново решење”, појаснила је она.

Милован Јаковљевић из Двери рекао је да је тржиште малина годинама неуређено због недостатка дугорочне стратегије, а да је производња тог воћа развојна шанса земље.

„Са извозом овог воћа остварује се годишњи приход од 300 до 400 милиона евра, а производњом малине у Србији бави се посредно или непосредно до милион људи”, објаснио је он.

Јаковљевић је додао и да је било најављено да ће ове године цена килограма малине бити од 600 до 1.000 динара, али је већина произвођача наплатила од 300 до 550 динара по килограму.

Он је предложио да ресорно министарство посредује између релевантних удружења малинара и хладњачара, као и да се спречити неконтролисани увоз малина, а извоз стимулише.