Бајден би да што пре врати Америку у Унеско

Сједињене Америчке Државе одлучиле су да се врате у Унеско, о чему су обавестиле и ову организацију, из које су одлуком Доналда Трампа иступиле пре шест година. Бивши амерички председник повукао је чланство због наводне антиизраелске атмосфере, у чему га је следио Израел, који је годину дана касније такође напустио организацију. Међутим, пре би се могло рећи да се бивши републикански председник само надовезао на мере Барака Обаме, који је претходно престао да финансира ову организацију. Од тада је амерички дуг према светској организацији за заштиту историјске и културне баштине нарастао на више од 600 милиона долара.

Међутим, један од циљева администрације Џозефа Бајдена је повратак у Унеско, а главни разлог, како пише „Вашингтон пост”, јесте настојање да се супротстави свему ономе што сматра растућим утицајем кинеске владе на рад ове агенције при УН. Стејт департмент је крајем прошле седмице доставио писмо којим тражи поновни пријем у тело са седиштем у Паризу, што даље захтева сагласност чланства ове организације. Детаљи предлога за повратак САД нису јасни, а не наводи их ни „Вашингтон пост”, осим што подсећа да Америка дугује знатну новчану суму за заостале обавезе. Тим поводом је почетком марта Бајденова администрација у буџетском плану издвојила 150 милиона долара, које планира да уплати зарад поновног прикључења.

Турбулентни односи између Америке и организације УН не сежу из ере Доналда Трампа, већ вуку корене деценијама уназад, још из времена сукобљавања око идеолошких хладноратовских питања. Тема израелско-палестинског сукоба, коју је потегао Трамп кад је 2017. иступио из ове организације, само је последња у низу трвења САД с организацијом УН које датира још из времена администрације Роналда Регана, која је прва повукла Америку из Унеска 1983. Ово поглавље закључио је председник Џорџ В. Буш, који се, као што сада Бајден намерава, вратио у организацију. Бајден је о повратку говорио одмах након што се уселио у Белу кућу, процењујући да јој је то у интересу зарад глобалног ривалства с Кином, која користи њено одсуство и која је у међувремену овој организацији уплатила велике новчане своте. Вашингтон је става да, ако је озбиљан у вези с надметањем у дигиталној и свакој другој превласти у односу на Пекинг, не може себи више да приушти да буде одсутан из једног од кључних форума у којем се постављају стандарди у сфери образовања, науке и технологије. Да Америка није присутна у Унеску примећује се и у низу других примера у мисијама ове организације, што поткопава способност Вашингтона да буде ефикасан у промовисању својих визија и циљева.

У том смеру ишле су критике упућене Трампу кад је одлучио да се повуче. Међутим, њега је следио израелски премијер Бенјамин Нетанијаху, који је говорио да је Унеско постао театар апсурда. Тврдио је да се Унеско, уместо да чува историју, трансформисао у бизарну организацију која је изгубила професионални пут зарад политичких интереса одређених земаља.

Критике да одлука штети Америци упућене су и Обами, кад је престао да финансира ову организацију која је од САД у то време добијала око 22 одсто свог буџета, односно око 240 милиона долара годишње. Кад је Унеско одлучио да суспендује право гласа за САД, али и Израел, јер нису плаћали трошкове, критичари су говорили да је то срамотно за Америку и да ће њима и нашкодити више него овој организацији. Наиме, Вашингтон и Тел Авив су такву одлуку донели у знак протеста због уласка Палестине у Унеско, али су аналитичари позивали Конгрес да то реши. Чак је и саветница Барака Обаме за безбедност сматрала да закон о ускраћивању слања средстава не кажњава ову организацију и Палестинце, већ Вашингтон.