Bajden bi da što pre vrati Ameriku u Unesko

Sjedinjene Američke Države odlučile su da se vrate u Unesko, o čemu su obavestile i ovu organizaciju, iz koje su odlukom Donalda Trampa istupile pre šest godina. Bivši američki predsednik povukao je članstvo zbog navodne antiizraelske atmosfere, u čemu ga je sledio Izrael, koji je godinu dana kasnije takođe napustio organizaciju. Međutim, pre bi se moglo reći da se bivši republikanski predsednik samo nadovezao na mere Baraka Obame, koji je prethodno prestao da finansira ovu organizaciju. Od tada je američki dug prema svetskoj organizaciji za zaštitu istorijske i kulturne baštine narastao na više od 600 miliona dolara.

Međutim, jedan od ciljeva administracije Džozefa Bajdena je povratak u Unesko, a glavni razlog, kako piše „Vašington post”, jeste nastojanje da se suprotstavi svemu onome što smatra rastućim uticajem kineske vlade na rad ove agencije pri UN. Stejt department je krajem prošle sedmice dostavio pismo kojim traži ponovni prijem u telo sa sedištem u Parizu, što dalje zahteva saglasnost članstva ove organizacije. Detalji predloga za povratak SAD nisu jasni, a ne navodi ih ni „Vašington post”, osim što podseća da Amerika duguje znatnu novčanu sumu za zaostale obaveze. Tim povodom je početkom marta Bajdenova administracija u budžetskom planu izdvojila 150 miliona dolara, koje planira da uplati zarad ponovnog priključenja.

Turbulentni odnosi između Amerike i organizacije UN ne sežu iz ere Donalda Trampa, već vuku korene decenijama unazad, još iz vremena sukobljavanja oko ideoloških hladnoratovskih pitanja. Tema izraelsko-palestinskog sukoba, koju je potegao Tramp kad je 2017. istupio iz ove organizacije, samo je poslednja u nizu trvenja SAD s organizacijom UN koje datira još iz vremena administracije Ronalda Regana, koja je prva povukla Ameriku iz Uneska 1983. Ovo poglavlje zaključio je predsednik Džordž V. Buš, koji se, kao što sada Bajden namerava, vratio u organizaciju. Bajden je o povratku govorio odmah nakon što se uselio u Belu kuću, procenjujući da joj je to u interesu zarad globalnog rivalstva s Kinom, koja koristi njeno odsustvo i koja je u međuvremenu ovoj organizaciji uplatila velike novčane svote. Vašington je stava da, ako je ozbiljan u vezi s nadmetanjem u digitalnoj i svakoj drugoj prevlasti u odnosu na Peking, ne može sebi više da priušti da bude odsutan iz jednog od ključnih foruma u kojem se postavljaju standardi u sferi obrazovanja, nauke i tehnologije. Da Amerika nije prisutna u Unesku primećuje se i u nizu drugih primera u misijama ove organizacije, što potkopava sposobnost Vašingtona da bude efikasan u promovisanju svojih vizija i ciljeva.

U tom smeru išle su kritike upućene Trampu kad je odlučio da se povuče. Međutim, njega je sledio izraelski premijer Benjamin Netanijahu, koji je govorio da je Unesko postao teatar apsurda. Tvrdio je da se Unesko, umesto da čuva istoriju, transformisao u bizarnu organizaciju koja je izgubila profesionalni put zarad političkih interesa određenih zemalja.

Kritike da odluka šteti Americi upućene su i Obami, kad je prestao da finansira ovu organizaciju koja je od SAD u to vreme dobijala oko 22 odsto svog budžeta, odnosno oko 240 miliona dolara godišnje. Kad je Unesko odlučio da suspenduje pravo glasa za SAD, ali i Izrael, jer nisu plaćali troškove, kritičari su govorili da je to sramotno za Ameriku i da će njima i naškoditi više nego ovoj organizaciji. Naime, Vašington i Tel Aviv su takvu odluku doneli u znak protesta zbog ulaska Palestine u Unesko, ali su analitičari pozivali Kongres da to reši. Čak je i savetnica Baraka Obame za bezbednost smatrala da zakon o uskraćivanju slanja sredstava ne kažnjava ovu organizaciju i Palestince, već Vašington.