Домети Резолуције 1244

Међународне снаге на КиМ (Кфор) које делују у име и за рачун ОУН, спречиле су 9. јуна улазак у општинску зграду у Лепосавићу Либурну Алију, министру привремених приштинских институција, а у складу са мандатом који установљава и обезбеђује Резолуција СБ УН 1244. Та акција на терену Србије и КиМ у њеном саставу био је најбољи увод у 24. годишњицу резолуције сутрадан 10. јуна, коју је постојано прославила на терену Србије и КиМ у њеном саставу. Подсећања ради донета је на основу главе седам Повеље ОУН која се тиче заштите мира и међународне безбедности. Сходно томе има највећу политичку тежину у савременом међународном поретку и међународноправно је обавезујућа. Не може се оспорити никаквим политичким, правним или иним средствима мимо СБ УН, све док делује важећи међународни поредак заснован на Повељи ОУН и саме ОУН као кровна међународна организација. Отуда и даље производи правна дејства у пуном међународноправном капацитету и њени домети се могу оспорити само новом одлуком СБ УН. То што је већи део глобалног запада не поштује занемаривањем њених одредабa и признањем самопроглашене независности „Косова” не умањује њен значај и правнополитичке домете. Уосталом она гарантује територијални интегритет Републике Србије, као субјекта међународног права и односа, пуноправне чланице ОУН у њеним међународним границама са КиМ у саставу, без обзира на мањкавости због фактичког стања на терену. Управо политичко Унмик, војно Кфор и њихово физичко присуство и деловање на терену КиМ то потврђују.

Резолуцију 1244 данас признаје две трећине човечанства у више од пола земаља чланица УН са тенденцијом даљег увећавања, што резултати српске владине политике отпризнавања последњих година најбоље потврђују. Са ратом у Украјини принципи међународног права поново позитивно оживљавају, а тиме и домети Резолуције 1244. Мултиполарност на глобалној сцени додатно ствара амбијент у којем једностраност заснована на сили губи ослонац. Можда то најбоље потврђује, а како преносе медији,  први војник САД, начелник здруженог штаба генерал Марк Мили недавно на церемонији доделе диплома на Универзитету националне одбране, оценом: „Геополитичка ситуација се мења, и то суштински. У време хладног рата постојале су само две велике силе. Након пада Берлинског зида био је период када су САД биле једина суперсила. Данас постаје све јасније да се налазимо у мултиполарној средини са најмање три велике силе: САД, Русијом и Кином.” Да подсетим наведене силе су сталне чланице СБ УН, надлежне за Резолуцију 1244, њено постојање и домете. Без њих се, дакле, питање КиМ не може решити. Ово је важно, јер управо САД за разлику од друге две наведене силе предводе међународну групацију која игнорише обавезност и одредбе Резолуције 1244 у покушају легализације противправне војне агресије 1999. на СРЈ и отимања дела територије (КиМ) од Србије.

Чини ми се важним подсећање на место и улогу Резолуције 1244 у одбрани најважнијег државног и националног интереса Србије у овом историјском тренутку. Управо покушаји да се она потпуно маргинализује и одстрани као гарант државноправног субјективитета Србије са КиМ у њеном саставу, добијају на тежини и динамици у контексту текућих геостратешких интереса и циљева великих сила поводом рата у Украјини и нове прерасподеле глобалних моћи, где фигурира и наш регион са нерешеним косовским питањем на челу. Томе конкретно теже садашњи покушаји већег дела колективног запада на челу са САД и ЕУ да правним средствима, преко „Охридског споразума” са наметањем његове обавезности и одредбама које упућују на билатералне односе „једнаких страна” са гаранцијама територијалног интегритета тих страна, тако испослују релативизацију Резолуције 1244 у домену субјективитета Србије са КиМ у њеном саставу. А баш она Резолуција 1244 смета.

Дипломата у пензији