Након шума, странци меркају и воде у БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Одржавање још једног састанка експерата, које су окупили међународни представници, на тему поделе државне имовине изазвало је ново таласање на политичкој сцени Босне и Херцеговине. За разлику од претходног сусрета радне групе ОХР-а, који је одржан у амбасади Немачке, где се расправљало о шумама, овог пута домаћин је била америчка амбасада, а тема су биле воде.
На овом састанку радна група је разговарала о могућностима регулисања водних ресурса у оквиру свеобухватног решења питања државне имовине у БиХ. Стручњаци су расправљали о различитим модалитетима власништва и коришћења вода у БиХ и упоређивали их с другим земљама, као и о управљању и заштити вода, наводе из ОХР-а.
Пети састанак радне групе, коју је основала Канцеларија високог представника (ОХР) у БиХ, био је повод за подсећање јавности на различите ставове кад је реч о власништву над имовином. Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да састанци „самозваних експерата” у вези с имовином представљају „брутално мешање у унутрашња питања и дефакто признање да је БиХ колонија”.
Додао је да неће бити разматран никакав предлог који о питању имовине буде дошао с адреса које се непозвано и неовлашћено баве унутрашњим питањима Српске.
„Споразумом којим је настала данашња БиХ питање имовине је решено 1995. године, а у оба ентитета и дистрикту Брчко спроведена је приватизација државног капитала и сад се неко сетио да питање имовине, као, није решено”, рекао је Додик.
С тим у вези, страни представници у последње време дају изјаве које упућују на то да фаворизују решења којима се предвиђа да сваки ниво власти (РС, ФБиХ, БиХ, општине и кантони) треба да добије део имовине који му је потребан за функционисање. Наводно, покушавају да дођу до предлога који би у наредним месецима требало да доставе Парламентарној скупштини БиХ, како би понудили своје сугестије о томе како поделити имовину.

Бошњачке елите, пак, сматрају да комплетна државна имовина, а притом мисле и на шуме, воде и пољопривредно земљиште, припада БиХ.
С друге стране, у Српској се позивају на Дејтонски споразум и Устав БиХ и примећују да је та имовина већ подељена у складу с територијалним разграничењем. Кажу да предмет поделе не могу бити јавна добра Српске, већ само део имовине који се односи на сукцесију или објекте које је користила некадашња СР БиХ или ЈНА. Међутим, одбијају да се о томе усвоји закон на нивоу БиХ, већ тврде да је могуће направити споразум између два ентитета, који су по Уставу БиХ власници имовине на својој територији.