Дубоко поштујемо Србију

Начелник Генералштаба највеће армије у свету, генерал Чен Бинде, за своје прво службено путовање изван Кине изабрао је Србију и разговоре с начелником Генералштаба Војске Србије генералом Здравком Поношем. За свој први интервју неком страном листу генерал Чен Бинде изабрао је „Политику”.

Господине генерале, како сте задовољни разговорима с председником Тадићем и генералом Поношем?

Можда је боље да ја вас упитам како су они задовољни разговорима са мном? Наравно, веома сам задовољан разговорима с председником Тадићем и генералом Поношем и није случајно што су ти разговори трајали много дуже него што је протоколом било предвиђено. Знам много о Србији, дубоко поштујем вашу историју и традицију, пратио сам све што се на овим просторима збивало у блиској прошлости. Мислим и уверен сам да имамо велике могућности за одличну међуармијску сарадњу. Она је и сада добра, али може бити и још боља.

„Бела књига” о кинеским оружаним снагама из децембра 2006. године говори о првој фази модернизације до 2010. године и другој фази до 2020. године. Где сте по тим питањима данас?

Кина спроводи војностратешку оријентацију активне одбране. Не желимо да учествујемо у било каквој утакмици у наоружавању и не упућујемо било какве војне претње према било којој земљи у свету. Наравно, модернизација нашег система одбране представља саставни део целокупне модернизације Кине и то се одвија у складу с планираним развојем државе у целини. Знате, на крају прошлог века, на заседању 15. конгреса, Комунистичка партија Кине утврдила је стратегију и деловање у правцу реализовања модернизације у три фазе за првих 50 година следећег века. Према тој стратегији ми смо утврдили стратешки концепт, такозвана „три корака” у концепцији модернизације одбране и Војске што ће све довести до напретка одбране и Војске и за следећи век. Негде око 2010. године ударићемо чврст темељ у модернизацији одбране и Војске, а главни су нам задаци смањење обима Војске и успостављање научног система, стварање одговарајуће политике која је у складу са социјалистичком тржишном привредом, регулисање и усавршавање механизма мобилизације одбране, убрзавање обуке кадрова, поседовање модерног наоружања и опреме, подизање способности одвраћања било какве и било чије претње и подизање способности кинеског система одбране за улазак у рат у условима информатичке револуције и у условима информатичког рата.

Други наш корак биће око 2020. године када ћемо остварити велики напредак у модернизацији одбране и Војске. То ће бити убрзавање свих активности у правцу усавршавања квалитета Војске, усмерено повећање ангажовања у развоју високотехнолошких борбених система, усавршавање и модернизација постојећих система наоружања и опреме, свестрано подизање квалитета војних јединица, даље побољшање у систему војног естаблишмента, реализација напретка у изградњи система механизације и информатике.

Трећи корак биће остварен до средине 21. века када ћемо реализовати наш стратешки циљ о информатизацији Војске и извојевати победе у информатичком рату. На 17. конгресу Комунистичке партије Кине потврђено је да ће, без обзира на промене међународне ситуације, Кина ићи доследно путем мирног развоја. Полазећи од потребе безбедности наше државе и стратегије нашег развоја ми ћемо планирати и економску и одбрамбену изградњу у целини. Јер, у процесу свестране изградње богатог друштва реализоваћемо истовремено и уједињено јачање и државе и Војске. Сада журно напредујемо на том путу.

У марту 2005. године донели сте „антисецесионистички закон” који је формализовао употребу силе у случају да кинески Тајван прогласи независност. Да ли то значи да сте спустили праг прве употребе нуклеарног оружја? Да ли је и даље у оптицају одлука да нећете први употребити атомско оружје?

Кина инсистира на нуклеарној стратегији у циљу самоодбране, кинеска нуклеарна стратегија присутна је у државној и у војној нуклеарној политици. Основни је циљ те стратегије спречавање коришћења, или претње коришћења, нуклеарног оружја других држава против Кине. Наша земља води доследну политику која подразумева да у било којој ситуацији нећемо први употребити нуклеарно оружје. Кина безусловно обећава да неће никада претити нуклеарним оружјем државама или регионима који не поседују нуклаерно оружје. Ми се залажемо за свестрану забрану и потпуно уништење нуклеарног оружја. Кина је објавила и прогласила своју нуклеарну политику још 1964. године од када и имамо нуклеарну бомбу. Ова политика је доследна и чврста и неће се мењати ни сада ни у будућности.

Да ли је кинеска копнена војска сведена на бројно стање од 1.850.000 припадника што је, по западним изворима, био циљ за 2008. годину?

(/slika2)Инсистирање на квалитетној изградњи Војске, процес усавршавања и смањења Војске с кинеским карактеристикама свега тога, заправо је и основна оријентација наших оружаних снага. Још од средине осамдесетих година прошлог века, кинеска војска је неколико пута смањивала бројне стање, али се непрекидно и усавршавала. Тако смо 1985, 1997. и 2003. године прогласили смањење бројног стања Војске прво за милион, па онда за 500.000, па затим за још 200.000 војника. Могу да вам кажем да је такав обим смањивања Војске, какав је био у Кини, ретко виђен у савременој војној историји. Тренутно, ми имамо око 2.300.000 војника, али морате да имате у виду да Кина има огромну територију, дугачке копнене и поморске границе и да је због тога и неопходно одржавати потребан обим војних снага. За ову 2008. годину немамо даље планове за смањење бројног стање оружаних снага.

Хоће ли Кина градити класичне носаче авиона? Индија има амбиције за три носача авиона, Кина за сада нема ниједан носач авиона?

Указао бих вам на чињеницу да је Кина једина земља међу сталним чланицама Савета безбедности УН која до сада нема носач авиона. Искрено да кажем, много земаља жели да поседује носач авиона имајући у виду заштиту безбедности своје државе. Ми нисмо око тога изузетак. Али, постоји и релативно дугачак пут за развој носача авиона у Кини.

Пет векова пре Христа, Сун Зи, аутор „Вештине ратовања”, посветио је посебно поглавље шпијунажи показујући изненађујуће модерно разумевање проблема. Запад стално оптужује Кину да је обавештајно и хакерски „покрила” цео свет и да на Западу и не знају како да изађу на крај с таквим кинеским активностима?

Да, Запад је већ више пута оптужио Кину да се бави шпијунским активностима у иностранству. Чињенице показују да су ове оптужбе лишене доказа и немају никаквих основа. Те оптужбе имају свој одређени политички, економски или војни циљ, а намера је да се угрози међународни углед Кине. Ви сте поменули књигу „Вештине ратовања” која је највеће дело из класичне војне теорије, не само у Кини већ и у целом свету. Та књига садржи дубоко и свеобухватно знање о питањима рата и мира и од упознавања са садржајем те књиге могу да профитирају и наредне генерације. Морамо да покажемо да је суштина, језгро теоријског система о рату заправо очување безбедности своје земља без жртава у својој војсци. Другим речима, победити противника без сопствених војних губитака. Управо та књига наглашава да је потребно добро размислити пре него што се ступа у рат, а најбоље би било уопште не ступати у рат. Ова књига заговара мир и праведност и такве идеје о рату водиља су за кинеску војну филозофију у теорији и пракси у последњих 200 година. Наша војностратешка оријентација показује гене ове војне доктрине.

Да ли сматрате да су недавни догађаји на Тибету и у Синћијангу били случајни? Ко стоји иза тих догађаја?

Тешки криминал који се догодио на Тибету и недавни насилни напади у Синћијангу нису били случајни. Имамо ваљане доказе да су недавни нереди у Ласи били организовани, испланирани до детаља и предимензионисани од стране унутрашњих и спољних сепаратиста, оних који су за независност Тибета. Недавни насилни напади у Синћијангу имају за позадину терористичку организацију „Источни Туркистан”. Сви они су у великој мери ометали културне и верске активности локалног становништва, угрозили су уобичајени социјални поредак, што је злочин који у великој мери крши људска права и безбедност локалног становништва и њихову имовину. Кинеска влада и народ одлучни су у одбрани мира и стабилности и одлучно се супротстављамо терористичким снагама. Способни смо да очувамо националну безбедност, територијални интегритет, етничко јединство и социјалну стабилност.

Јесте ли задовољни доприносом кинеске војске успешном одвијању Олимпијаде?

У стогодишњој историји одржавања савремених олимпијских игара сви су домаћини имали подршку своје војске. Током Олимпијаде у Пекингу, према међународној пракси, наша је Војска помогла на разне начине са укупно 34.000 припадника за обезбеђење борилишта и терена, за медицинске услуге и логистику. Кинеске војска послала је и 40 разних војних бродова, 80 авиона и 49 хеликоптера ради помоћи локалним властима како би се постигла безбедност у ваздуху и на мору. Наша је војска стваралачки извршила своју дужност, цео свет је то видео и признао. Игре у Пекингу за сада су ненадмашне. Та оцена важи и за помоћ коју је кинеска војска Олимпијади дала.

-----------------------------------------------------------

Џогинг на кеју

Начелник Генералштаба Народноослободилачке војске Кине свако јутро џогира, па је тако учинио и током боравка у Београду када је у шест сати ујутро џогирао Дунавским кејом. Иначе, за време боравка у главном граду Србије кинеска војна делегација у којој је било девет генерала обишла је и локацију разорене кинеске амбасаде на Новом Београду.

Кинески официри скинули су капе и минутом ћутања одали почаст погинулим кинеским држављанима 1999. године у амбасади. Начелник Генералштаба био је посебно смркнут гледајући тешко оштећену зграду амбасаде.

Генерал Чен је командовао операцијом гађања ракетом са земље и рушења старог кинеског метеоролошког сателита у свемиру, што је прва таква ракетна операција у последњих 20 година у свету. Управо зато је и хтео да у Новом Саду посети јединицу ПВО са ракетним системом „куб”, а видео је и ракетни систем „нева” са којим је оборен амерички Ф-117.

Начелника Генералштаба Народноослободилачке војске Кине пред хотелом „Хајат” дочекала је и велика група београдских Кинеза.

-----------------------------------------------------------

Биографијагенерала Чен Биндеа

Рођен у јуну 1942. године, генерал Чен Бинде, који припада Хан већинској етничкој групи, рођен је у граду Нантонг, у провинцији Ђиангсу.

Придружио се Кинеској народној ослободилачкој армији 1961. године.

Каријеру је започео као војник, успешно је обављао дужности командира одељења, командира вода, штабног официра, заменика начелника одељења за обуку у пуку, начелника штаба и команданта дивизије, заменика команданта и начелника штаба корпуса КоВ-а, команданта Колеџа КоВ-а у Нанчангу, команданта Командног колеџа КоВ-а у Нанџингу, команданта групе корпуса КоВ-а и начелника штаба војне области Нанџинг.

Године 1996. постављен је за команданта војне области Нанџинг, а 1999. године је започео службу као командант војне области Ђинан. Преузео је дужност члана Централне војне комисије и начелника Главне управе за војну опрему у септембру 2004. године. Од 2007. године се налази на дужности члана одбора Централне војне комисије (ЦМЦ) и начелника Генералштаба Кинеске народне ослободилачке армије (ПЛА). Образовао се на Војној академији два пута.

Унапређен је у чин генерал-мајора 1998. године, у чин генерал-потпуковника 1995. године и у чин генерал-пуковника 2002. године.