Duboko poštujemo Srbiju

Načelnik Generalštaba najveće armije u svetu, general Čen Binde, za svoje prvo službeno putovanje izvan Kine izabrao je Srbiju i razgovore s načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Zdravkom Ponošem. Za svoj prvi intervju nekom stranom listu general Čen Binde izabrao je „Politiku”.

Gospodine generale, kako ste zadovoljni razgovorima s predsednikom Tadićem i generalom Ponošem?

Možda je bolje da ja vas upitam kako su oni zadovoljni razgovorima sa mnom? Naravno, veoma sam zadovoljan razgovorima s predsednikom Tadićem i generalom Ponošem i nije slučajno što su ti razgovori trajali mnogo duže nego što je protokolom bilo predviđeno. Znam mnogo o Srbiji, duboko poštujem vašu istoriju i tradiciju, pratio sam sve što se na ovim prostorima zbivalo u bliskoj prošlosti. Mislim i uveren sam da imamo velike mogućnosti za odličnu međuarmijsku saradnju. Ona je i sada dobra, ali može biti i još bolja.

„Bela knjiga” o kineskim oružanim snagama iz decembra 2006. godine govori o prvoj fazi modernizacije do 2010. godine i drugoj fazi do 2020. godine. Gde ste po tim pitanjima danas?

Kina sprovodi vojnostratešku orijentaciju aktivne odbrane. Ne želimo da učestvujemo u bilo kakvoj utakmici u naoružavanju i ne upućujemo bilo kakve vojne pretnje prema bilo kojoj zemlji u svetu. Naravno, modernizacija našeg sistema odbrane predstavlja sastavni deo celokupne modernizacije Kine i to se odvija u skladu s planiranim razvojem države u celini. Znate, na kraju prošlog veka, na zasedanju 15. kongresa, Komunistička partija Kine utvrdila je strategiju i delovanje u pravcu realizovanja modernizacije u tri faze za prvih 50 godina sledećeg veka. Prema toj strategiji mi smo utvrdili strateški koncept, takozvana „tri koraka” u koncepciji modernizacije odbrane i Vojske što će sve dovesti do napretka odbrane i Vojske i za sledeći vek. Negde oko 2010. godine udarićemo čvrst temelj u modernizaciji odbrane i Vojske, a glavni su nam zadaci smanjenje obima Vojske i uspostavljanje naučnog sistema, stvaranje odgovarajuće politike koja je u skladu sa socijalističkom tržišnom privredom, regulisanje i usavršavanje mehanizma mobilizacije odbrane, ubrzavanje obuke kadrova, posedovanje modernog naoružanja i opreme, podizanje sposobnosti odvraćanja bilo kakve i bilo čije pretnje i podizanje sposobnosti kineskog sistema odbrane za ulazak u rat u uslovima informatičke revolucije i u uslovima informatičkog rata.

Drugi naš korak biće oko 2020. godine kada ćemo ostvariti veliki napredak u modernizaciji odbrane i Vojske. To će biti ubrzavanje svih aktivnosti u pravcu usavršavanja kvaliteta Vojske, usmereno povećanje angažovanja u razvoju visokotehnoloških borbenih sistema, usavršavanje i modernizacija postojećih sistema naoružanja i opreme, svestrano podizanje kvaliteta vojnih jedinica, dalje poboljšanje u sistemu vojnog establišmenta, realizacija napretka u izgradnji sistema mehanizacije i informatike.

Treći korak biće ostvaren do sredine 21. veka kada ćemo realizovati naš strateški cilj o informatizaciji Vojske i izvojevati pobede u informatičkom ratu. Na 17. kongresu Komunističke partije Kine potvrđeno je da će, bez obzira na promene međunarodne situacije, Kina ići dosledno putem mirnog razvoja. Polazeći od potrebe bezbednosti naše države i strategije našeg razvoja mi ćemo planirati i ekonomsku i odbrambenu izgradnju u celini. Jer, u procesu svestrane izgradnje bogatog društva realizovaćemo istovremeno i ujedinjeno jačanje i države i Vojske. Sada žurno napredujemo na tom putu.

U martu 2005. godine doneli ste „antisecesionistički zakon” koji je formalizovao upotrebu sile u slučaju da kineski Tajvan proglasi nezavisnost. Da li to znači da ste spustili prag prve upotrebe nuklearnog oružja? Da li je i dalje u opticaju odluka da nećete prvi upotrebiti atomsko oružje?

Kina insistira na nuklearnoj strategiji u cilju samoodbrane, kineska nuklearna strategija prisutna je u državnoj i u vojnoj nuklearnoj politici. Osnovni je cilj te strategije sprečavanje korišćenja, ili pretnje korišćenja, nuklearnog oružja drugih država protiv Kine. Naša zemlja vodi doslednu politiku koja podrazumeva da u bilo kojoj situaciji nećemo prvi upotrebiti nuklearno oružje. Kina bezuslovno obećava da neće nikada pretiti nuklearnim oružjem državama ili regionima koji ne poseduju nuklaerno oružje. Mi se zalažemo za svestranu zabranu i potpuno uništenje nuklearnog oružja. Kina je objavila i proglasila svoju nuklearnu politiku još 1964. godine od kada i imamo nuklearnu bombu. Ova politika je dosledna i čvrsta i neće se menjati ni sada ni u budućnosti.

Da li je kineska kopnena vojska svedena na brojno stanje od 1.850.000 pripadnika što je, po zapadnim izvorima, bio cilj za 2008. godinu?

(/slika2)Insistiranje na kvalitetnoj izgradnji Vojske, proces usavršavanja i smanjenja Vojske s kineskim karakteristikama svega toga, zapravo je i osnovna orijentacija naših oružanih snaga. Još od sredine osamdesetih godina prošlog veka, kineska vojska je nekoliko puta smanjivala brojne stanje, ali se neprekidno i usavršavala. Tako smo 1985, 1997. i 2003. godine proglasili smanjenje brojnog stanja Vojske prvo za milion, pa onda za 500.000, pa zatim za još 200.000 vojnika. Mogu da vam kažem da je takav obim smanjivanja Vojske, kakav je bio u Kini, retko viđen u savremenoj vojnoj istoriji. Trenutno, mi imamo oko 2.300.000 vojnika, ali morate da imate u vidu da Kina ima ogromnu teritoriju, dugačke kopnene i pomorske granice i da je zbog toga i neophodno održavati potreban obim vojnih snaga. Za ovu 2008. godinu nemamo dalje planove za smanjenje brojnog stanje oružanih snaga.

Hoće li Kina graditi klasične nosače aviona? Indija ima ambicije za tri nosača aviona, Kina za sada nema nijedan nosač aviona?

Ukazao bih vam na činjenicu da je Kina jedina zemlja među stalnim članicama Saveta bezbednosti UN koja do sada nema nosač aviona. Iskreno da kažem, mnogo zemalja želi da poseduje nosač aviona imajući u vidu zaštitu bezbednosti svoje države. Mi nismo oko toga izuzetak. Ali, postoji i relativno dugačak put za razvoj nosača aviona u Kini.

Pet vekova pre Hrista, Sun Zi, autor „Veštine ratovanja”, posvetio je posebno poglavlje špijunaži pokazujući iznenađujuće moderno razumevanje problema. Zapad stalno optužuje Kinu da je obaveštajno i hakerski „pokrila” ceo svet i da na Zapadu i ne znaju kako da izađu na kraj s takvim kineskim aktivnostima?

Da, Zapad je već više puta optužio Kinu da se bavi špijunskim aktivnostima u inostranstvu. Činjenice pokazuju da su ove optužbe lišene dokaza i nemaju nikakvih osnova. Te optužbe imaju svoj određeni politički, ekonomski ili vojni cilj, a namera je da se ugrozi međunarodni ugled Kine. Vi ste pomenuli knjigu „Veštine ratovanja” koja je najveće delo iz klasične vojne teorije, ne samo u Kini već i u celom svetu. Ta knjiga sadrži duboko i sveobuhvatno znanje o pitanjima rata i mira i od upoznavanja sa sadržajem te knjige mogu da profitiraju i naredne generacije. Moramo da pokažemo da je suština, jezgro teorijskog sistema o ratu zapravo očuvanje bezbednosti svoje zemlja bez žrtava u svojoj vojsci. Drugim rečima, pobediti protivnika bez sopstvenih vojnih gubitaka. Upravo ta knjiga naglašava da je potrebno dobro razmisliti pre nego što se stupa u rat, a najbolje bi bilo uopšte ne stupati u rat. Ova knjiga zagovara mir i pravednost i takve ideje o ratu vodilja su za kinesku vojnu filozofiju u teoriji i praksi u poslednjih 200 godina. Naša vojnostrateška orijentacija pokazuje gene ove vojne doktrine.

Da li smatrate da su nedavni događaji na Tibetu i u Sinćijangu bili slučajni? Ko stoji iza tih događaja?

Teški kriminal koji se dogodio na Tibetu i nedavni nasilni napadi u Sinćijangu nisu bili slučajni. Imamo valjane dokaze da su nedavni neredi u Lasi bili organizovani, isplanirani do detalja i predimenzionisani od strane unutrašnjih i spoljnih separatista, onih koji su za nezavisnost Tibeta. Nedavni nasilni napadi u Sinćijangu imaju za pozadinu terorističku organizaciju „Istočni Turkistan”. Svi oni su u velikoj meri ometali kulturne i verske aktivnosti lokalnog stanovništva, ugrozili su uobičajeni socijalni poredak, što je zločin koji u velikoj meri krši ljudska prava i bezbednost lokalnog stanovništva i njihovu imovinu. Kineska vlada i narod odlučni su u odbrani mira i stabilnosti i odlučno se suprotstavljamo terorističkim snagama. Sposobni smo da očuvamo nacionalnu bezbednost, teritorijalni integritet, etničko jedinstvo i socijalnu stabilnost.

Jeste li zadovoljni doprinosom kineske vojske uspešnom odvijanju Olimpijade?

U stogodišnjoj istoriji održavanja savremenih olimpijskih igara svi su domaćini imali podršku svoje vojske. Tokom Olimpijade u Pekingu, prema međunarodnoj praksi, naša je Vojska pomogla na razne načine sa ukupno 34.000 pripadnika za obezbeđenje borilišta i terena, za medicinske usluge i logistiku. Kineske vojska poslala je i 40 raznih vojnih brodova, 80 aviona i 49 helikoptera radi pomoći lokalnim vlastima kako bi se postigla bezbednost u vazduhu i na moru. Naša je vojska stvaralački izvršila svoju dužnost, ceo svet je to video i priznao. Igre u Pekingu za sada su nenadmašne. Ta ocena važi i za pomoć koju je kineska vojska Olimpijadi dala.

-----------------------------------------------------------

Džoging na keju

Načelnik Generalštaba Narodnooslobodilačke vojske Kine svako jutro džogira, pa je tako učinio i tokom boravka u Beogradu kada je u šest sati ujutro džogirao Dunavskim kejom. Inače, za vreme boravka u glavnom gradu Srbije kineska vojna delegacija u kojoj je bilo devet generala obišla je i lokaciju razorene kineske ambasade na Novom Beogradu.

Kineski oficiri skinuli su kape i minutom ćutanja odali počast poginulim kineskim državljanima 1999. godine u ambasadi. Načelnik Generalštaba bio je posebno smrknut gledajući teško oštećenu zgradu ambasade.

General Čen je komandovao operacijom gađanja raketom sa zemlje i rušenja starog kineskog meteorološkog satelita u svemiru, što je prva takva raketna operacija u poslednjih 20 godina u svetu. Upravo zato je i hteo da u Novom Sadu poseti jedinicu PVO sa raketnim sistemom „kub”, a video je i raketni sistem „neva” sa kojim je oboren američki F-117.

Načelnika Generalštaba Narodnooslobodilačke vojske Kine pred hotelom „Hajat” dočekala je i velika grupa beogradskih Kineza.

-----------------------------------------------------------

Biografijagenerala Čen Bindea

Rođen u junu 1942. godine, general Čen Binde, koji pripada Han većinskoj etničkoj grupi, rođen je u gradu Nantong, u provinciji Điangsu.

Pridružio se Kineskoj narodnoj oslobodilačkoj armiji 1961. godine.

Karijeru je započeo kao vojnik, uspešno je obavljao dužnosti komandira odeljenja, komandira voda, štabnog oficira, zamenika načelnika odeljenja za obuku u puku, načelnika štaba i komandanta divizije, zamenika komandanta i načelnika štaba korpusa KoV-a, komandanta Koledža KoV-a u Nančangu, komandanta Komandnog koledža KoV-a u Nandžingu, komandanta grupe korpusa KoV-a i načelnika štaba vojne oblasti Nandžing.

Godine 1996. postavljen je za komandanta vojne oblasti Nandžing, a 1999. godine je započeo službu kao komandant vojne oblasti Đinan. Preuzeo je dužnost člana Centralne vojne komisije i načelnika Glavne uprave za vojnu opremu u septembru 2004. godine. Od 2007. godine se nalazi na dužnosti člana odbora Centralne vojne komisije (CMC) i načelnika Generalštaba Kineske narodne oslobodilačke armije (PLA). Obrazovao se na Vojnoj akademiji dva puta.

Unapređen je u čin general-majora 1998. godine, u čin general-potpukovnika 1995. godine i u čin general-pukovnika 2002. godine.