Право лето долази тек 15. јула

Иако календарски почиње већ следеће недеље, право лето осетићемо тек око 15. јула. Тада ће, предвиђају метеоролози, престати кише. Упркос честим падавинама, нема разлога за страх од понављања апокалиптичних сцена које су задесиле нашу земљу у пролеће 2014. године.

– Тада је земља већ била добро натопљена, јер је то био четврти талас пљускова. А сада је ситуација другачија – имали смо благу зиму, пре тога сушу, почетак пролећа је био доста топлији… Дефинитивно, лето неће бити жарко као што је било прошле године, чак овог јуна биће нешто нижа температура него иначе. Али када се подвуче црта, 2023. ће ипак бити година са просечном количином падавина. Међутим, опрез је и даље неопходан, јер сцене које смо гледали претходних дана могу да се понове на истоку и југоистоку Србије. Могућа су изливања Млаве, Пека, Црног и Белог Тимока, Власине, Ветернице… – објашњава за „Политику” хидролог Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Дејан Владиковић. А ту је највећа опасност од локалних бујица које настају брзо, као последица јаких пљускова, силовите су и – кратко трају. Међутим, за то време могу да направе огромну штету. Подаци показују да у Србији има више од 12.000 бујичних водотокова, а отежавајућа околност је што су они у надлежности локалних самоуправа.

– Велике и средње реке називамо још и водама првог реда и оне су у надлежности Републичке дирекције за воде, „Србијавода” и „Вода Војводине”. У овим предузећима раде они којима је брига о рекама струка, док стање на потоцима и малим рекама, односно водама другог реда, зависи од тога да ли општине и градови имају стручни кадар. Често се дешава да, таман што се људи обуче, дође до смене локалне власти, а са тим долази и нова гарнитура људи који тек треба да прођу све обуке. Иако РХМЗ на време најави потенцијалну непогоду, у неким локалним самоуправама на упозорења обрате пажњу, а негде, нажалост, не – истиче Владиковић.

А какве могу бити последице игнорисања струке опомињу догађаји од пре девет година у Обреновцу. РХМЗ је, сећа се наш саговорник, издао упозорење три дана раније, али надлежне службе то нису узеле у обзир.

Пре две године сличан сценарио догодио се и у Немачкој.

– Био је јул, људи су били на одморима и, иако је Европски систем за упозорење на поплаве издао упозорење, локални систем је једноставно заказао. Поплаве су у Немачкој однеле око 200 живота – додаје он.

Шта све утиче на поплаве? Неконтролисана сеча дрвећа, односно спирање земљишта до којег долази када нестане природна баријера која би га задржала. Ту је и смањивање зелених површина које су у овом контексту важне јер упијају воду. Становници градова сведоци су „урбаних поплава” до којих долази због лошег одржавања кишне канализације, која је, уз то, пројектована пре него што су климатске промене постале изражене у све чешћим екстремима. Овај проблем постоји и у другим земљама, с тим што се ту кишна канализација боље одржава. Такође, корита река су нам затрпана кабастим отпадом, а није редак случај ни да се ту граде разни објекти. И тога има у свету, али они који се одлуче да живе уз корито реке морају држави да плате огромне порезе и њих ниједно осигурање не штити од штете – истиче Владиковић.

Шта је решење? Према рецепту нашег саговорника, успешнија борба са поплавама могућа је само уз пооштравање инспекцијског надзора, повећање новчаних казни, али и уз јачање свести становништва о значају превентивних мера.