Живот као саобраћајна лутрија

Већ при рођењу сваки становник Србије добије лоз за лутрију. За животну лутрију. Пре десетак дана објављени подаци о резултатима једнонедељне контроле саобраћаја у Србији најбоље потврђују ову тврдњу. У оквиру међународне акције појачане контроле саобраћаја, према подацима које је саопштио МУП Србије, контролисано је укупно 55.291 возило. На територији Републике Србије откривено је укупно 45.074 прекршаја. То значи да од пет возача, који крстаре нашим улицама и путевима, четири возача прави прекршаје, односно не поштује прописе. Ако се то сведе на годишњи ниво, онда испада да се годишње учини 2.163.552 прекршаја. Број регистрованих возила у Србији износи 2.365.470, што значи да је овом контролом обухваћено само око 2,3 одсто укупног броја возила, односно да у Србији има око 43 пута више возила од броја контролисаних возила. А да су сва возила у Србији контролисана у тих седам дана, онда би број прекршаја био 1.938.182. Срачунато на годишњем нивоу, број прекршаја износио би 93.032,736. Из овог запањујућег броја прекршаја можемо да израчунамо да на сваког становника у Србији (6.834.000 становника у 2021. години) долази по 13,6 прекршаја. То значи да сваког становника у Србији „нишани” 13,6 несавесних или бахатих возача у току једне године. Нека је овај број прекршаја 13,6 пута мањи, па то значи да сваког становника Србије, који се нађе на улицама или на путевима Србије нишани барем по један бахати возач. Дакле, вероватноћа да вас неки возач узме на нишан је врло велика. А будући да су возачи своја возила сместили на тротоаре, па су пешаке истерали на улицу, на чистину, онда могу још лакше да тамане пешаке. Са овако бахатим возачима није ни чудо да су у Србији у 2022. години погинуле 553 особе, а међу њима и 13 деце.

Према подацима Управе саобраћајне полиције МУП-а Србије, које је „Политика” објавила 31. децембра 2022. године, у 2022. години из саобраћаја је искључено више од 61.500 алкохолисаних возача или, српски речено, пијаних возача. Реч је, наравно, само о контролисаним возачима, што је опет далеко мање од стварног броја пијаних возача и међу неконтролисаним. То значи да сваког дана у Србији 168 пијаних возача нишани некога од пешака. Може да се претпостави да је контролисано мање од 10 одсто возача, па је број пијаних возача далеко већи, можда и 10 пута већи од наведеног броја. Дакле, више од 1.500 пијаних возача нишани неког пешака, па је велика вероватноћа, да они, иако пијани, успеју да погоде пешаке.

Има ли нечег чудног или боље речено ужасавајућег у изнетим подацима? Нема, наравно. Због тога и нико из владе није реаговао на изнете податке. Неко ће да ми пребаци да у Влади Србије постоји и Министарство саобраћаја, али до закључења овог броја нисам успео да то и проверим. Да такво министарство стварно постоји, ваљда би се огласило поводом података које је МУП Србије изнео. Замислило би се над овим ужасавајућим подацима и предложило измене закона ради ублажавања вероватноће да вас неки од пијаних или бахатих возача смакне на улици.

Ипак, не може да се каже да се влада није бавила овим проблемом. Влада је донела пропис (уредбу?), према којем пијани или бахати возач ако одмах плати казну за учињени прекршај, платиће само половину износа прописане казне, и тиме рекла: возачи радите шта год хоћете, све ће бити упола цене.

Дакле, влада је донела стимулативну меру за пијане и бахате возаче. Они за исте паре могу да покушају да из другог пута погоде пешака, ако су га првог пута промашили. Или да, за половину износа казне коју им је влада опростила „дораде” у некој кафани, из очаја што из првог покушаја нису успели да потамане пешаке. Ваљда и кафане морају добро да послују, да плате већи порез, а држава ће да приходује и од акциза на алкохолна пића.

Научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa