Život kao saobraćajna lutrija

Već pri rođenju svaki stanovnik Srbije dobije loz za lutriju. Za životnu lutriju. Pre desetak dana objavljeni podaci o rezultatima jednonedeljne kontrole saobraćaja u Srbiji najbolje potvrđuju ovu tvrdnju. U okviru međunarodne akcije pojačane kontrole saobraćaja, prema podacima koje je saopštio MUP Srbije, kontrolisano je ukupno 55.291 vozilo. Na teritoriji Republike Srbije otkriveno je ukupno 45.074 prekršaja. To znači da od pet vozača, koji krstare našim ulicama i putevima, četiri vozača pravi prekršaje, odnosno ne poštuje propise. Ako se to svede na godišnji nivo, onda ispada da se godišnje učini 2.163.552 prekršaja. Broj registrovanih vozila u Srbiji iznosi 2.365.470, što znači da je ovom kontrolom obuhvaćeno samo oko 2,3 odsto ukupnog broja vozila, odnosno da u Srbiji ima oko 43 puta više vozila od broja kontrolisanih vozila. A da su sva vozila u Srbiji kontrolisana u tih sedam dana, onda bi broj prekršaja bio 1.938.182. Sračunato na godišnjem nivou, broj prekršaja iznosio bi 93.032,736. Iz ovog zapanjujućeg broja prekršaja možemo da izračunamo da na svakog stanovnika u Srbiji (6.834.000 stanovnika u 2021. godini) dolazi po 13,6 prekršaja. To znači da svakog stanovnika u Srbiji „nišani” 13,6 nesavesnih ili bahatih vozača u toku jedne godine. Neka je ovaj broj prekršaja 13,6 puta manji, pa to znači da svakog stanovnika Srbije, koji se nađe na ulicama ili na putevima Srbije nišani barem po jedan bahati vozač. Dakle, verovatnoća da vas neki vozač uzme na nišan je vrlo velika. A budući da su vozači svoja vozila smestili na trotoare, pa su pešake isterali na ulicu, na čistinu, onda mogu još lakše da tamane pešake. Sa ovako bahatim vozačima nije ni čudo da su u Srbiji u 2022. godini poginule 553 osobe, a među njima i 13 dece.

Prema podacima Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije, koje je „Politika” objavila 31. decembra 2022. godine, u 2022. godini iz saobraćaja je isključeno više od 61.500 alkoholisanih vozača ili, srpski rečeno, pijanih vozača. Reč je, naravno, samo o kontrolisanim vozačima, što je opet daleko manje od stvarnog broja pijanih vozača i među nekontrolisanim. To znači da svakog dana u Srbiji 168 pijanih vozača nišani nekoga od pešaka. Može da se pretpostavi da je kontrolisano manje od 10 odsto vozača, pa je broj pijanih vozača daleko veći, možda i 10 puta veći od navedenog broja. Dakle, više od 1.500 pijanih vozača nišani nekog pešaka, pa je velika verovatnoća, da oni, iako pijani, uspeju da pogode pešake.

Ima li nečeg čudnog ili bolje rečeno užasavajućeg u iznetim podacima? Nema, naravno. Zbog toga i niko iz vlade nije reagovao na iznete podatke. Neko će da mi prebaci da u Vladi Srbije postoji i Ministarstvo saobraćaja, ali do zaključenja ovog broja nisam uspeo da to i proverim. Da takvo ministarstvo stvarno postoji, valjda bi se oglasilo povodom podataka koje je MUP Srbije izneo. Zamislilo bi se nad ovim užasavajućim podacima i predložilo izmene zakona radi ublažavanja verovatnoće da vas neki od pijanih ili bahatih vozača smakne na ulici.

Ipak, ne može da se kaže da se vlada nije bavila ovim problemom. Vlada je donela propis (uredbu?), prema kojem pijani ili bahati vozač ako odmah plati kaznu za učinjeni prekršaj, platiće samo polovinu iznosa propisane kazne, i time rekla: vozači radite šta god hoćete, sve će biti upola cene.

Dakle, vlada je donela stimulativnu meru za pijane i bahate vozače. Oni za iste pare mogu da pokušaju da iz drugog puta pogode pešaka, ako su ga prvog puta promašili. Ili da, za polovinu iznosa kazne koju im je vlada oprostila „dorade” u nekoj kafani, iz očaja što iz prvog pokušaja nisu uspeli da potamane pešake. Valjda i kafane moraju dobro da posluju, da plate veći porez, a država će da prihoduje i od akciza na alkoholna pića.

Naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista