Хоће ли Форца Италија „умрети” после Берлусконија

Отишао је краљ, а царство којим је владао може да се сруши попут куле од карата после његове смрти. Силвио Берлускони био је тип човека кога је тешко заменити у породици, странци, влади. Свима њима био је отац, а искуство говори да деца немају очеву снагу, а ретко и јединство да одрже статус кво, поготову кад наследе империју. Тешко да ће и неко од оних који ће стати у ред да га замене у партији Форца Италија, коју је створио, имати све вештине неопходне да странку сачува од пропасти. Партијски лојалисти били су ту због Берлусконија (поготову његових богатих финансијских инјекција) и биће тешко наћи некога за кога ће се тако „загрејати”.

Ово је тренутак кад је Берлусконијев свет окренут наглавачке, што за Италијане не мора да буде лоше. Већина њих рећи ће да је у његово време, које је потрајало, било лоше. Неспорно је да већ деценијама четвороструки премијер Италијанима није „кројио одела” по њиховој мери. Неретко им је било тесно и у сопственој кожи док се он разметао у својим луксузним вилама.

Свакако, оно што је било више неће бити.

Поставља се једино питање да ли ће се партијски чланови трансформисати у прелетаче, што је омиљена политичка дисциплина у овим и сличним ситуацијама, или ће ипак оправдати назив странке, удружити се и усмерити снагу у самоодржање. Ако претпоставимо да ће од друге опције тешко шта бити, готово је извесно да ће се Снага Италије слити код Браће Италије, десничарске странке Ђорђе Мелони. Премијеркина владајућа партија, која у „светом десничарском тројству” чини владу (уз Берлусконијеву странку и Лигу Матеа Салвинија) радо ће у загрљај примити „берлусконијевце”. И то из више разлога. Први је што ће их они опрати од фашистичких трагова и додати им мејнстрим боје, радо прихваћене у Бриселу, где актуелна италијанска премијерка већ покушава да се представи у том светлу. Други је што је подршка посланика Форца Италије у парламенту суштински важна за шефицу владе.

Партију би могао да преузме Берлусконијев пријатељ, шеф дипломатије Антонио Тајани, али је упитно може ли да држи чланство на окупу или ће само поспешити прерасподелу. Постоје велике шансе да конце помрсе Берлусконијева деца. Познаваоци италијанских прилика не искључују могућност да нови страначки шеф дође баш из Берлусконијеве породице. Рецимо, да то буде његова најстарија ћерка Марина, очева мезимица коју је увео у управљање породичном компанијом. Ако она и њен брат одлуче да остану активни како би очували породични утицај и презиме на политичкој сцени, а све се врти око новца којим финансирају десничаре, Марина би била главобоља Ђорђе Мелони.

Уколико Марина и њен брат Пјер Силвио одлуче за заврну финансијску славину како би срезали трошкове, партија неће преживети. У италијанској штампи могло је да се прочита како је Берлускони, наводно, своје политичко чедо „хранио” милионима евра. Било му је стало да струја коју је створио деведесетих година прошлог века, у време комуниста, социјалдемократа и демохришћана, опстане. Он је био ујединитељ деснице и садашња влада је такође његова заоставштина.