Привлачење радника – највећи изазов прерађивачке индустрије

У првом кварталу ове године у Србији је било 2.835.900 запослених, што је за 31.600 радника више у односу на исти период прошле године, показују статистички подаци анкете о радној снази. Пораст броја запослених најприметнији је у прерађивачкој индустрији, док је у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства број запослених пао. Међутим, иако у прерађивачкој индустрији званично расте број оних који добијају посао, најновије истраживање „Инфостуда” показује да су у претходне две године највећи изазови за компаније ван ИТ индустрије били привлачење кандидата и задржавање запослених на радном месту.

Управо у производњи највећи проблем био је како привући раднике, што је потврдило чак 73 одсто испитаника.

– Штавише, половина испитаника из нашег истраживања које је обухватило различите индустрије, као што су производња, ауто-индустрија, продаја, роба широке потрошње, банкарство и осигурање, навело је све ове изазове као најважније. Међутим, на врху листе су такође висока флуктуација запослених и мотивација, коју је напоменуло 27 одсто испитаника – наводе из „Инфостуда”. Додају да, сем у области производње, постоје изазови и у ауто-индустрији где се као најзаступљенији уочавају организациони.

– То је чак 33 процента испитаника нагласило као највећи проблем, што је изнад просека. У банкарству је задржавање запослених био кључни подухват. Чак 76 одсто анкетираних из ове индустрије га је означило као главни напор – напомињу из „Инфостуда”.

Да радници у области прерађивачке индустрије у Србији релативно лако долазе до посла потврђује и Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), али ипак признаје да се због услова рада и тежине посла на радном месту не задржавају превише дуго.

– То је пракса данас, а још израженија је таква ситуација у трговини, јер су услови рада тешки, а зараде мале, па радник остане на том послу само колико мора. Неко време ту зарађује плату, а за то исто време тражи други посао. Тако је и у производњи – објашњава Савићева. Додаје да статистика бележи само да је повећан број запослених, али не наводи да је флуктуација радне снаге у тим областима заправо огромна.

Истраживање је показало и да висока стопа одлазака запослених из компаније може имати бројне негативне ефекте на пословање, укључујући веће трошкове запошљавања, смањену продуктивност, смањену мотивацију радника, лошији квалитет производа и услуга, као и мању укупну репутацију компаније. Када је реч о задржавању запослених, постоје разни бенефити за фирме, као што су мањи трошкови запошљавања, повећана продуктивност, квалитетније радно окружење, лакше задржавање знања и вештина, као и боља укупна репутација компаније.

– Само 32 одсто испитаника каже да је стопа задржавања радника изнад 90 процената у њиховој фирми, док чак 27 одсто не зна колика је ова стопа унутар компаније. Овакав податак је најчешћи у фирмама са више од 300 запослених, где њих чак 32 одсто не зна овај податак. Највећи проценат оних који не знају колика им је стопа задржавања запослених забележен је у областима банкарства и осигурања (43 одсто испитаника) – наводе из „Инфостуда”.

Рад од куће мање популаран

Истраживање „Инфостуда” показало је и да је рад од куће све мање популаран у компанијама. Постоји разлика у приступу раду изван канцеларије и у њој. Општи подаци говоре да је рад из фирме обавезан за све запослене у 46 одсто компанија. Мањи проценат, четвртина фирми, дозвољава да неки запослени раде од куће, а само 15 одсто компанија даје запосленима да долазе одређеним данима у канцеларију.

Када је реч о специфичним индустријама, највећи број испитаника, због природе посла којим се баве, наводи да је рад из фирме обавезан. На врху листе где је рад из компаније обавезан налазе се ауто-индустрија (66 одсто), продаја (63) и производња (56).