Хрватска решила да свету представи Теслу као свој највећи бренд

Специјално за „Политику”

Загреб – Немачки „Европа парк”, најпосећенији забавни парк у Европи након париског „Дизниленда”, до 2024. године ће отворити још једно ново тематско подручје посвећено Хрватској, њеним лепотама, хрватским великанима и њиховим достигнућима. Из Загреба су одлучили да ова нова тематска област носи назив „Теслина прелепа Хрватска”.

Покушаји Хрватске да „брендира” лик једног од најзнаменитијих људи рођених на њеној данашњој територији, како време одмиче, све су смелији, гласнији и учесталији. Тај однос званичне Хрватске према Николи Тесли имао је своје фазе и путању, која је и данас оптерећена нелагодношћу због његовог српског порекла. Можда бисмо тај турбулентни однос Загреба према Тесли кроз последње три деценије најсликовитије могли да илуструјемо на примеру Госпића, града у Лици свега неколико километара удаљеног од Теслиног родног села Смиљан. Овде је његов отац Милутин Тесла службовао као парох у Цркви Светог великомученика Георгија, која је два пута рушена, најпре у Другом светском рату, а онда и у оном последњем, деведесетих година прошлог века. Тај други пут, заједно с парохијским домом, срушена је до темеља, а на њеном месту је дуго након тога био паркинг. И још годинама након рата нису испуњена обећања о њеној обнови.

На градском тргу у Госпићу до последњег рата је био и споменик посвећен великом научнику. Деведесетих година прошлог века је миниран, а починитељ овог недела до данас је остао непознат. Након рата градска управа Госпића одлучује да се изради нови споменик, исти као онај који се од 1981. до рата ту налазио и да се постави на исто место. Посао је поверен познатом вајару Франу Кршинићу. Од тог тренутка може се најбоље и видети однос данашње Хрватске према славном изумитељу „српског рода и хрватске домовине”. Споменик је одливен 2006. године и од тада је пуних 15 година скупљао прашину у складишту ливнице. Уз објашњење да раније „није било довољно средстава за тај пројекат”, тек 2021. године споменик је поново постављен у Госпићу. Али не на истом, централном градском месту, већ мало даље, по страни, испред Културно-информативног центра. Много пута и на многе начине манифестована нелагода око Николе Тесле и његовог српског порекла на овом примеру можда се и најјасније огледа. Увек је присутна нека задршка, у већој или мањој мери, само што се та задршка некако све лакше подноси како се отварају прилике за туристичко искоришћавање „генија из Смиљана”.

Тако је пре око месец дана у Карловцу отворен „Никола Тесла експиријенс центар”, едукативни иновацијски центар с интерактивним и мултимедијалним поставкама о Теслином животу и делу и стручним саветовањем за иноваторе и будуће предузетнике. Центар је подигнут на темељима трошне кућице у којој је Тесла становао док је похађао карловачку гимназију и најављен је као велика туристичка атракција. Међутим, уз неспретна објашњења, гимназија у којој је Тесла матурирао пре 150 година и због које је и становао у овом граду одбила је иницијативу грађана да буде названа по свом најпознатијем ученику.

Пре тога, много мање учестало, јављале су се иницијативе и реализовале идеје да се на различите начине „ода признање” Николи Тесли. Од 150. годишњице његовог рођења 2006. године, када је отворен Меморијални центар у Смиљану и обновљена његова родна кућа, интензивније је почело да се ради на „рехабилитацији” неправедно скрајнутог генија. У центру Загреба те исте године постављен је споменик Тесли, рад Ивана Мештровића. Осам година касније, 2014, Теслин рођендан, 10. јул, проглашен је Националним даном Николе Тесле – Даном науке, технологије и иновација. Од 2015. године загребачки Технички музеј носи назив Технички музеј „Никола Тесла”. У Мештровићевом павиљону Хрватског дома ликовних уметника у Загребу 2017. године отворена је велика мултимедијална изложба „Никола Тесла – геније из будућности”, представљена као највећи уметнички пројекат у модерној историји Хрватске.

Од 1. јануара ове године кад је Хрватска с куне прешла на евро, на полеђини кованица од 10, 20 и 50 центи налази се Теслин лик. У време кад се о овом решењу још расправљало, из Србије су се могле чути многе осуде и негодовања, најчешће да је реч о присвајању културног и научног наслеђа српског народа. Међутим, Борис Милошевић, тадашњи потпредседник Владе Хрватске из редова српске заједнице, подржао је овај предлог и истакао да је Тесла симбол који Србе и Хрвате спаја с целим светом. „Грађани Хрватске су својим гласовима одабрали да Србин из Хрватске, који се поносио својим родом и домовином, који је остао увек веран својој баштини, типичној крајишкој, пречанској, буде на хрватској еврокованици као један од симбола препознатљивости Републике Хрватске”, рекао је тада Милошевић, додајући да је поносан и срећан што су управо грађани предложили ово решење.

У земљи у којој се пре 167 година родио Никола Тесла многи његови сународници ни данас, у 21. веку, немају струје. Недалеко од скретања с ауто-пута ка Госпићу постављена је табла која намернике упућује на родно место великог генија. А мало даље од ње још једна, она која истиче другог „великана” ових простора – Анту Старчевића, „оца домовине”, са свом симболиком коју носи. Та два призора поред пута слика су и односа према Николи Тесли и према преосталим Србима који данас још живе у Хрватској и њиховој укупној баштини. На православном гробљу Јасиковац у Госпићу тек пре неколико година обновљени су споменици Теслиним родитељима, након вишедеценијског пропадања и опасности од урушавања, и то на иницијативу пароха госпићко-смиљанског и захваљујући помоћи појединаца. Дакле, без подршке оних институција које Теслу данас брендирају. А много година очекивани споменик Николи Тесли у Госпићу потписан је искључиво латиничним писмом. Од писма Николе Тесле и његових сународника ни слова.