Беч се спрема за еколошко слетање на Месец

Од нашег специјалног извештача

Беч – Барбара Инман је рођена Бечлијка која је провела низ година у Америци, Индији, Немачкој и неколико других земаља, али се на крају вратила кући. Схватила је да њена породица и она нигде неће живети тако удобно као у Бечу. Барбарино искуство је потврдило истраживања која су аустријску престоницу прогласила за најбољи или један од најбољих градова за живот на планети.  

„Беч је спој урбаног и руралног. Имамо доста зеленила и воду за пиће из чесме. Јавни превоз је одличан. Вртићи су бесплатни. Држава дотира половину станова за изнајмљивање. То је за мене паметан град”, каже нам Барбара Инман, која промовише зелене технологије у оквиру организације „Клајмет лаб”.

Како да Беч остане паметан град и постане још паметнији, питање је на које су одговор недавно тражили и учесници Смарт сити самита у аустријској престоници. На Самиту о паметном граду у организацији Привредне агенције Беча окупили су се чланови управе Града Беча, предузетници, ИТ стручњаци, еколози, архитекте и активисти. Сложили су се да је паметан град чист, енергетски одржив, дигитализован и по мери човека, садашњих и будућих генерација.

Јирген Чернохорски, већник Града Беча посвећен климатским питањима, објаснио је да је аустријска престоница 2014. усвојила Стратегију о развоју Беча као паметног града.

„Циљ нам је да до 2040. постанемо климатски неутрални и да више не користимо фосилна горива”, истакао је Чернохорски.

Према његовим речима, многи људи не верују да је прелазак на зелене технологије могућ, као што нису веровали ни да је могуће слетети на Месец.

Бечка активисткиња Катарина Рогенхофер je у књизи о заштити планете написала да „ако се ништа не промени, све ће се променити”. Како је истакла на конференцији, наша цивилизација ће 2100. бити непрепознатљива ако се не умањи масовни конзумеризам. 

„Данас има 15 пута више поплава него 1950. и седам пута више пожара. Потребни су нам бољи закони и нешто попут ’зеленог’ Њу дила”, истакла је Катарина Рогенхофер.

У метро и трамвај у овом граду улазе и породице с малом децом, потврђујући да ауто није насушна потреба. Улице и паркови су без смећа. Ипак масовна потрошња је и даље у моди. Становници и страни гости излазе из продавница у Улици Маријехилфер с пуним кесама. Гужве су највеће у продавницама с јефтином гардеробом која се масовно производи и брзо баца. Бечлије које се одупиру конзумеризму размењују гардеробу уместо да купују нову, једу веганске хамбургере, возе бицикл и истичу да би се возили само у електричним такси-возилима.

Ева Чернохорски из Привредне агенције Беча каже за „Политику” да Град Беч дотира зелене технологије и повезује привреду, универзитете и стартапове.  

„Пионири у овој области су, пре свега, предузетници. Они сами прелазе на зелене технологије јер ту могу да зараде. То је много боље него да их држава или град кажњавају због прљавих технологија”, подвлачи Ева Чернохорски.

Део паметног града је и дигитализација. У Бечу се грађевинске дозволе издају преко интернета, а развијена је и апликација која одговара на најразличитија питања о животу у престоници.

Беч спада у градове у којима се најквалитетније живи и због доброг образовања и богатог културног живота. У једном од музеја, Музеју историје уметности „Кунстхисторишес” на Тргу Марије Терезије, гости из Латинске Америке мимоилазе се с бечким ђацима, којима су овакве посете део редовне наставе. После галерија с артефактима из старог Египта, један разред је дошао и до дела музеја са сатовима и шпанском лутком из друге половине 16. века. Ученици и њихова наставница разгледају овај експонат с посебним механизмом. Захваљујући том механизму, девојка је свирала на инструменту док јој се глава окретала у круг. Како је објаснила кустоскиња, часовничари који су производили овакве лутке били су посебно на цени јер су правили нешто што опонаша природу.

Била је то „вештачка интелигенција” 16. века, која је предвидела развој данашње вештачке интелигенција и роботике, па и робота и дронова које субвенционише Град Беч, јер се користе за различите инспекције. Ипак Герхард Хирци, директор Привредне агенције Беча, појашњава да је у Бечу „у фокусу човек, не технологија”: „Циљ нам је што више квалитетног живота, а не што више чипова.”

Бернадет Лугер из Управе Града Беча предочава да власти подстичу кружну економију, у којој се старе ствари не бацају, већ се користе као сировине за прављење нових производа.

„Град Беч намерава да до 2040. уведе правило да 70 одсто грађевинског материјала мора бити продукт кружне економије”, најављује Бернадет Лугер.

Стартап у којем ради Марлена Вирфл већ је спреман јер се бави изградњом паметних зграда. Како она објашњава за наш лист, Беч је еколошки освешћен, али нема довољно соларних панела.

„Понекад је проблем у старим зградама које не би издржале панеле, а понекад се панел не сме поставити на зграду која је заштићена као културно-историјски споменик”, објашњава Вирфлова.