Дронови убице под лупом правника

Међународно кривично право могло би у будућности да регулише и проблем рударења криптовалута, али и кривичну одговорност вештачке интелигенције која управља дроновима у ратним дејствима, речено је на отварању 23. традиционалне научне конференције, у организацији Удружења за међународно кривично право, која се ове године одржава на Палићу.

Учеснике саветовања поздравили су председник удружења проф. др Миленко Крећа, државна секратарка у Министарству правде Ливија Павићевић, градоначелник Суботице Стеван Бакић, директор Правосудне академије Ненад Вујић и продекан за наставу Правног факултета у Београду проф. др Бојан Милисављевић.

Професор Правног факултета у Београду др Милан Шкулић отворио је радни део конференције занимљивом темом о употреби беспосадних летилица – дронова у оружаним сукобима.

– Искуство је показало да је човечанство веома инвентивно у осмишљавању начина ратовања. Међународно кривично право поставља питање да ли дронови могу „чинити” ратне злочине. Прихваћено је мишљење да је то средство, као и свако друго, којим се постижу циљеви у рату, а које се може користити и за извршење ратних злочина, које чини „даљински пилот”, односно оператер дрона – рекао је др Шкулић.

Поставља се питање како кривичноправно реаговати када се дроном не управља даљински, већ се ради о дрону као облику „милитаризоване вештачке интелигенције”, што тренутно по расположивим подацима још није присутно у актуелним ратовима. Али, по свему судећи, само је питање времена када ће и „роботи” водити оружану борбу. То захтева додатну регулативу, која би се могла тицати, како је рекао професор, и других облика милитаризоване вештачке интелигенције, попут „војника робота”, до сада познатих само из научнофантастичних филмова.

– Када је реч о дроновима, ако је беспосадна летелица тако усмерена да гађа цивилне циљеве, онда је то само по себи кривично дело онога ко је летилици уградио такав „образац дејства”. Уколико вештачка интелигенција самостално бира циљ чијим се уништењем чини ратни злочин – онда је питање ко је летелици омогућио да дејствује на овај начин. Ако се претпостави да дрон „делује самостално”, онда би постојала једна варијанта командне одговорности, али само када би то било стриктно прописано у правним изворима, што још није случај. Међународно кривично право би у будућности свакако морало да се позабави и тим потенцијалним проблемом – рекао је др Шкулић.

На конференцији је било речи и о Међународном кривичном суду, Римском статуту, пракси Европског суда за људска права, али и о злочинима особља мировних мисија, регрутовању деце за учешће у оружаним сукобима. У наставку рада биће речи, између осталог, о положају судија и тужилаца и реформи правосудних закона у Србији, затим о сајбер-криминалу, казни доживотног затвора и кривичним делима против животне средине.

Уз двеста кривичара и најбољи студенти Правног факултета БУ

Саветовању на Палићу присуствује чак две стотине кривичара – судија, тужилаца, адвоката и професора из Србије, Републике Српске, Црне Горе, БиХ, као и гости из Индије. На конференцији учествују и најбољи студенти Правног факултета у Београду, чији се стручни радови налазе у зборнику заједно са 51 рефератом из области међународног кривичног права.

Укључивање студената у научне и стручне конференције, чији радови, по оцени рецензената из света науке, често нимало не заостају и за неким класичним научним радовима, значајна је новина, која је наишла на велику подршку свих реномираних учесника конференције – професора, истраживача и носилаца правосудних функција. Како су објаснили организатори, идеја Удружења за међународно кривично право јесте да на овај начин непосредно ствара сопствени научни и стручни подмладак, али и да скрене пажњу јавности на најбоље студенте Правног факултета.