Како спречити „руски рулет” на путевима Србије

Насилничка вожња је најтежи саобраћајни прекршај, а требало би да се кажњава оштрије и да буде прописано као кривично дело, рекли су стручњаци на тематском научном скупу „Саобраћај, криминалитет и урбана безбедност”, који је одржан у среду на Палићу, у организацији Института за криминолошка и социолошка истраживања, уз подршку Правосудне академије и Министарства науке и технолошког развоја.

Судија Вишег суда у Ваљеву, др Драган Обрадовић, предложио је да насилничка вожња подлеже кривичној санкцији не само у случајевима када је узроковала саобраћајну несрећу, већ и када није произвела последице. Упоредио је насилничку вожњу са „руским рулетом”, јер се не зна у ком тренутку ће се догодити несрећа и колико ће особа страдати.

– Подаци МУП-а Србије за период од 2020. до 2022. године показују да је дошло до пораста броја кривичних дела против безбедности јавног саобраћаја, а посебно до пораста броја најтежих кривичних дела проузрокованих насилничком вожњом, али и другим прекршајима – рекао је судија Обрадовић.

Нагласио је да постоје предлози да насилничка вожња буде квалификована и кажњавана као кривично дело, чак и у случајевима када није дошло до повреда, смртних исхода и материјалне штете.

– Ако неко вози брзином од 250 километара на сат, под дејством од 1,35 промила алкохола у крви, као што се догодило пре неколико дана – тај човек је потенцијални убица на путевима и сви ми можемо само да се молимо Богу да не закачи некога од нас, јер последице такве вожње су непредвидиве и никад се не зна колико ће људи настрадати – казао је судија Обрадовић.

Стручњаци из области правосуђа, науке и полиције сложили су се да треба прописати насилничку вожњу као кривично дело. Директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања, др Ивана Стевановић, навела је да се у овој години до сада бележи више од две стотине смртних случајева на путевима у Србији и да струка тражи пооштравање казнене политике, али и темељнији рад на превенцији.

Према одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, насилничка вожња постоји када возач има више од два промила алкохола у крви, ако вози брзином знатно већом од дозвољене (100 километара на час ван насеља, 90 у насељу), затим ако два или више пута прође кроз црвено светло у року десет минута и ако врши претицање колоне возила преко пуне линије. Догађа се да један возач „испуни” све наведене облике овог прекршаја.

Прекршајне казне за насилничку вожњу су затвор од 30 до 60 дана, новчана казна од 120.000 до 140.000 динара и рад у јавном интересу, заједно са забраном управљања возилом у трајању до девет месеци и 15 казнених поена.

На скупу је представљен научни рад под насловом „Насилничка вожња – како спречити ’руски рулет’ на путевима Србије”, чији су аутори проф. др Наташа Мрвић Петровић из Института за упоредно право и судија др Драган Обрадовић из Вишег суда у Ваљеву. Они су на примерима из праксе судова у неким европским државама и у нашој земљи објаснили да традиционални приступ разграничењу саобраћајних прекршаја и кривичних дела мора бити промењен. Разлика је, како су напоменули, само у томе што се за примену кривичне норме захтева да је опасном вожњом проузрокована штетна последица – имовинска штета, телесна повреда или смрт.

– Сваког дана у Србији медији доносе вести о тешкој саобраћајној несрећи са страдалим особама. То су директне последице масовног саобраћајног преступништва. Према саопштењу МУП-а, полиција је ове године до сада открила 19.451 саобраћајни прекршај, од чега је било 1.535 случајева вожње под дејством алкохола. Због прекорачења дозвољене брзине санкционисан је 8.251 возач, од којих је 12 возило брзином већом од 200 километара на час – навели су аутори.

Нагласили су да безбедност на путевима највише зависи од спремности учесника у саобраћају да поштују прописе, а да су најчешће „убице” на путевима – брзина, некоришћење појаса и вожња под дејством алкохола.

– Неретко само од случајности зависи хоће ли тежак прекршај резултирати повредом или смрћу неке особе. У опасној вожњи возач се коцка са својом судбином и животом других учесника у саобраћају. Објективно опасан карактер насилничке вожње, у коме долази до изражаја безобзиран однос учиниоца према најважнијим правним добрима – животу и телу, намеће потребу да се преиспита примена постојеће казнене регулативе – рекао је судија Драган Обрадовић.

Навео је и статистичке податке који показују да у Србији расте број случајева насилничке вожње. Тако је 2020, према подацима МУП-а, било 2.106 прекршаја, што је чинило два процента од свих саобраћајних преступа, да би у наредној години тај број порастао на 2.453, а у 2022. на 2.721 случај насилничке вожње, што чини 2,2 процента од укупно 1.250.000 свих саобраћајних прекршаја.

Бахати возачи стварају конкретне шансе да другога повреде или усмрте а блага казнена репресија, закључују судија, неће моћи да спречи моторизоване љубитеље „руског рулета” да се играју туђим животом на нашим путевима.